Internet i komunikacija :

Danas je internet nezaobilazni deo društva i civilizacije bez koga bi se mnogo toga promenilo i zaustavilo. Društva naše ere spadaju u informatička društva kojima je slanje informacije sa jednog kraja sveta na drugi normalna i svakodnevna pojava. Internet sam po sebi donosi nove mogućnosti, ali je na nama da te mogućnosti pravilno koristimo, jer može imati štetne posledice po međuljudske odnose i uopšte duhovni rast individue. Treba naglasiti da domen njegovog štetnog uticaja postoji u zoni zabave i razonode, dok nauka i ekonomija, oblasti za koje je prevashodno razvijan, uživaju u pretežno pozitivnim efektima postojanja globalne mreže.[1]

Globalna mreža je iznedrila širok spektar komunikacionih servisa među kojima su najpoznatiji veb i elektronska pošta. Svi ovi servisi koriste dominantno tekstualni oblik komunikacije koji donosi određena ograničenja. Opravdano je zabrinuti se i za opasnosti po psihičko zdravlje individue koja veći deo svoje društvene interakcije ostvaruje uz ovakva ograničenja. Značaj rasmatranja ovih opasnosti leži u neverovatnom broju korisnika interneta i uočenim trendovima razvoja veba i promene načina korišćenja njegovih servisa u društvenom životu. Moamer el Gadafi je neposredno pre napada na Libiju 2011. godine u razgovoru za TV Pink primetio da se prvi put u istoriji sveta dešava da Savet Bezbednosti UN donosi odluke na osnovu video klipova sa YouTube društvene mreže koje su kao verodostojne prenosili mediji.[2] Ovo ilustruje mesto SNS-a u globalnom društvu.

Veb 2.0 koncept je obeležio prvu dekadu 21 veka dominacijom veb foruma, blog servisa i opšte međukorisničkom interakcijom. U istom vremenskom razdoblju, broj korisnika interneta u svetu je porastao 4 puta a prema podacima iz juna 2010. dostigao je preko 1.8 milijardi, odnosno 26.6% svetske populacije. [3] Srbija je, prema statističkom servisu Internet World Stats, tada brojala 3.3 miliona korisnika, odnosno 44.7% svoje populacije, što je u skladu sa istraživanjem Republičkog zavoda za Statistiku sa početka 2010. godine prema kome 39% domaćinstava ima pristup internetu a 50.4% poseduje računar.[4] [5] Druga polovina ove dekade je iznedrila integrisan servis za stvaranje virtualnih grupa: Servisi za društvene mreže, koji je brzo osvojio globalni i domaći veb.

Servisi za društvene mreže

Najpre da vidimo šta su društvene grupe: Društvene grupe se u literaturi definišu na različite načine. Za potrebe naše analize prihvatićemo sledeću definiciju: grupu čine dve ili više osoba koje su u interakciji pri kojoj svaka osoba utiče na druge i pod uticajem je drugih. [6] Treba još reći da SNS obslužuje neformalne grupe prijateljstva, te treba imati na umu i sledeća određenja: neformalne društvene grupe se dele na grupe prijateljstva (Friendship groups) i interesne grupe (Interest groups). Grupe prijateljstva nastaju kao posledica prisnih odnosa između članova i zadovoljstva koje stvaraju u sebi kroz međusobno druženje. [7] Iluzija prisnosti i iluzija komunikacije sa stvarnom osobom a samo njenom bledom personom predstavlja osnovni izazov „prijateljstva“ u SNS okruženju.

Dok svetska ekonomija tone od 2007. godine do danas, servisi za društvene mreže na internetu beleže vrtoglav uspon koji se meri u milionima novih korisnika. Decembra 2009. godine u SAD 8 najpopularnijih SNS-a koristi 248 miliona osoba što predstavlja rast od 41% u poređenju sa januarom iste godine. U istom periodu, prema Birou za statistiku radne snage SAD, porasla je stopa nezaposlenosti sa 7.7% na 10%.[8] Čini se da je realnost postala previše neprijatna te je potreba za virtualnim druženjem nadvladala razumno trošenje slobodnog vremena.

Tabela 4.1 Svetski Top 40

Prikazano procentualno učešće se odnosi na procenjen broj ukupnih poseta mesečno za pojedinačni sajt u odnosu na zbir najposećenijih 40 sajtova na svetskom vebu. Pokazatelji na tabeli su dobijeni analizom rezultata istraživanja: Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Dodatak IV.

Tabela 4.2 Srbija Top 40

Prikazano procentualno učešće se odnosi na procenjen broj ukupnih poseta mesečno za pojedinačni sajt u odnosu na zbir najposećenijih 40 sajtova na domaćem vebu, pri čemu je primenjen jezički kriterijum. Pokazatelji na tabeli su dobijeni analizom rezultata istraživanja: Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Dodatak IV.

Razmotrimo za trenutak položaj ovih servisa u strukturi domaćeg i globalnog veba. Dominaciju pretraživača sadržaja na vebu mogu jedino da ugroze servisi za društvene mreže što vidimo iz tabele 4.1. Tabela 4.2 pokazuje potencijal i strukturu domaćih sajtova na kojima se razvijaju specijalizovane domaće društvene mreže i koje postaju sve bitniji faktor na domaćem vebu ali je teško govoriti o tome da će ugroziti poziciju medijskih portala. Takođe, lokalizovanost globalnih SNS-a kao što je Facebook  onemogućava bolje pozicioniranje ovog segmenta domaćeg veb stvaralaštva. Tabela 4.3 svedoči da su domaći korisnici vezani za globalne društvene mreže. Možemo primetiti da su naši građani u većoj meri vezani za ovaj oblik virtualnog postojanja od svetskog proseka o čemu je moguće napraviti veoma široku sociološku studiju.

Tabela 4.3 Najpopularniji segment Svetskog veba u Srbiji

Prikazano procentualno učešće se odnosi na procenjen broj ukupnih poseta mesečno za pojedinačni sajt u odnosu na zbir najposećenijih 40 sajtova na svetskom vebu od strane domaćih korisnika. Pokazatelji na tabeli su dobijeni analizom rezultata istraživanja: Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Dodatak IV.

Facebook, vodeći SNS od 2007. do danas beleži globalni rast sa 150 miliona na 350 miliona aktivnih korisnika.[9] Kada je u pitanju naša zemlja, prema podacima sajta Facebakers, broj korisnika Facebook mreže u Srbiji takođe raste vrtoglavo: novembra 2009. godine bilo je oko 1.1 milion, a u Aprilu 2010. je zabeležen rast na oko 1.9 miliona aktivnih korisnika.[10]

Trend rasta Facebook korisnika je, kao i u SAD, u suprotnosti sa ekonomskim kretanjima u zemlji. Zabeležen je rast stope nezaposlenosti, prema Zavodu za Statistuku Republike Srbije, sa 14.0% (oktobar 2008. godine) na 16.6% (oktobar 2009. godine)[11]. Možemo pretpostaviti da su ova dva trenda u korelaciji pri čemu bi rast korišćenja SNS-a delimično bio uzrokovan begom od svakodnevnih problema i traganjem za podrškom, grupnim identitetom ili pokušaj izgradnje slike lažnog idealizovanog života. Personu koja je izgrađena preko hipertekst protokola (http) možemo nazvati hiperpersona, sledeći analogiju: tekst / hipertekst.

Tabela 4.4 Motivi korisnika društvenih mreža u SAD

Motivi korisnika društvenih mreža, prema istraživanju iz 2007. [12]

Tabela 4.5 Motivi korisnika društvenih mreža u Srbiji

koji se slaže sa trvrdnjom

Održavanje kontakta sa prijateljima 76.79 %

Zabava i ubijanje dosade 57.59 %

Praćenje aktivnosti određenih kompanija, bendova, klubova, organizacija, umetnika 33.04 %

Upoznavanje osoba sličnih interesovanja 25.00 %

Ispoljavanje ličnog mišljenja i pogleda povodom različitih tema 22.32 %

Posmatranje aktivnosti i života drugih ljudi 21.43 %

Poslovne svrhe – kontakti i promocija sopstvenog biznisa 19.64 %

Upoznavanje potencijalnih emocionalnih / seksualnih partnera 4.91 %

Istraživanje sprovedeno od 1. do 30. maja 2010. [13]

Poređenjem podataka sa Tabele 4.4 i 4.5, vidimo da kod korisnika SNS-a dominira motiv održavanja kontakta sa prijateljima i familijom ali da je posmatranje tuđih života takođe izraženo, što zabrinjava. Kada govorimo o „održavanju kontakta sa prijateljima“, moram napomenuti lično iskustvo sa Facebook mrežom koje mi govori da kod korisnika sa dužim stažom postoji mnogo više „prijatelja“ koje nikada nisu upoznali uživo nego onih sa kojima navodno žele da „održavaju kontakt“.

Slični članci:

1. Rad:Društvene mreže – psihološke implikacije (2011)
2. Rad: Društvene mreže i unapređenje e-marketinga (2009)
3. Rad: Oglašavanje na Facebook mreži (2009)
4. Rad: Facebook aplikacije u funkciji e-marketinga (2009)
5. Rad: Uticaj savremenih IT na kanale snabdevanja (2011)
6. Rad: SCM sistemi u praksi (2011)
7. Pregled: Top 40 – Struktura (2010)