Rad: Društvene mreže i unapređenje e-marketinga (2009)

August 22, 2011 in Marketing

Oglašavanje na internetu postaje sve zastupljenije zbog niza prednosti nad ostalim medijima, pored toga što sam internet doživljava naglu ekspanziju u broju korisnika. Najprimetnija prednost je u relativno niskim troškovima oglašavanja, čime postaje značajna alternativa postojećim mainstream medijima. Internet, takođe, ima jedinstvenu sposobnost da priđe ciljnim grupama koje ne provode previše vremena pored TV-a i koje ne čitaju novine, a njegovu ključnu prednost marketeri vide u mogućnosti lakog praćenja učinka i visoko efektivnog targetiranja publike.[1] Poslednje dve navedene prednosti interneta su značajno pojačane razvojem SNS-a (Social Network Service).

Integracija servisa za društvene mreže postaje nezaobilazno sredstvo strategije oglašavanja na internetu. Korišćenjem prednosti koje omogućavaju ove mreže moguće je izvršiti precizno targetiranje i segmentaciju tržišta. Jedna od najčešće korišćenih mreža je Facebook, koji je doživeo naglu ekspanziju upravo zbog prednosti koje pruža u odnosu na tradicionalno oglašavanje. Preko svojih aplikacija Facebook se može integrisati sa iPhone aplikacijama, što dozvoljava još većem broju korisnika pristup i korišćenje. Takođe, postoje i mogućnosti udruživanja korisnika u cilju promocije određenih društvenih ciljeva, što ukazuje na širinu korišćenja ovog popularnog servisa. Pored navedenih, veliki broj aplikacija je zabavnog karaktera, čime se podstiče društvena interakcija.


Sve veći broj korinika ovih mreža ukazuje na neophodnost razmatranja njihovih prednosti u kontekstu alata elektronskog marketinga. Cilj ovog teksta jeste da ukaže upravo na značaj  servisa za društvene mreže u ulozi marketinškog sredstva. Migracija publike ka internetu i servisima društvenih mreža treba da usmeri marketinške napore kompanija u pravcu pronalaženje novih puteva dolaska do ciljnog tržišta. Dosadašnja iskustva u korišćenju novih tehnologija, posebno interneta, ukazuju na neophodnost trenutne reakcije u odnosu na aktuelne promene.

Marketinški potencijal servisa za društvene mreže

Nasuprot trendu opadanja svetske ekonomije od 2007. godine do danas, servisi za društvene mreže na internetu (Social Network Service) beleže vrtoglav uspon koji se meri u milionima novih korisnika. Decembra 2009. godine u SAD 8 najpopularnijih SNSa (Social Network Service) koristi 248 miliona unikatnih (mesečna unikatnost) korisnika što predstavlja rast od 41% u poređenju sa januarom iste godine.[2] U istom periodu, prema Birou za statistiku radne snage SAD, porasla je stopa nezaposlenosti sa 7.7% na 10%[3].

Najpopularniji servisi za društvene
mreže u SAD su:

 

-          Facebook

-          Twitter

-          MySpace

-          Flickr

-          YouTube

-          LinkedIn

-          Bebo

-          Google Friend Connect

Facebook, kao jedan od vodećih SN servisa u istom periodu beleži globalni rast sa 150 miliona na 350 miliona aktivnih korisnika.[4] Kada je u pitanju naša zemlja, prema podacima sajta Facebakers, broj korisnika Facebook mreže u Srbiji takođe raste vrtoglavo: novembra 2009. godine bilo je oko 1.1 milion, a u Aprilu 2010. je zabeležen rast na oko 1.9 miliona aktivnih korisnika.[5] Ovaj trend je u suprotnosti sa ekonomskim kretanjima u zemlji koje ilustrujemo rastom stope nezaposlenosti koja je prema Zavodu za Statistuku Republike Srbije je sa 14.0% (oktobar 2008. godine) porasla na 16.6% (oktobar 2009. godine)[6].

Ovakvi trendovi nas navode na zaključak da je upravo u SNS-u moguće pronaći nove snage i mogućnosti za jačanje konkurentnosti i marketinške pozicije na tržištu. Potencijal promocije preko najpopularnijeg servisa za društvenu mrežu u Srbiji prepoznaje veliki broj preduzeća koja često svoje poslovanje bazično ne zasnivaju na internetu, računarima i uopšte IT-u.

Po rečima Dejva Čefija moguće je izdvojiti 11 ključnih faktora od kojih zavisi uspeh e-biznis strategija malih i srednjih preduzeća (SME).[7] Među tim faktorima, strategija e-biznisa zasnovana na SNS naglašava:

  • interakcije,
  • zajednice,
  • partnerstva i
  • integracije.

Interakcija podrazumeva izgradnju prijateljskih odnosa sa individualnim potrošačima čemu posebno pogoduje okruženje društvene mreže koje je izgrađeno na mreži korisnika koji se međusobno prepoznaju i priznaju kao prijatelji. Faktor zajednice se ostvaruje kroz izgradnju odnosa sa grupom istomišljenika bilo da je reč o individuama ili o više organizacija. Servis za društvenu mrežu, kao što je Facebook, omogućava razmenu mišljenja i utisaka unutar virtualne zajednice. Članovi ove zajednice mogu da označe našu reklamu sa „like“ tasterom i tako skrenu pažnju svojih prijatelja na naš proizvod ili uslugu. Sama akcija „lajkovanja“ je zabeležena na profilu korisnika i ostali korisnici koji su njegovi prijatelji mogu da je komentarišu, što stvara prostor za dalje skretanje pažnje na našu ponudu.

SN servisi nude partnerstvo kompanijama svih veličina i tako omogućavaju pojačano internet prisustvo i širenje poslovanja. Kompanija može biti prisutna na Facebook-u preko stvoje stranice (Facebook page), profila (Facebook profile) ili aplikacije (Facebook application), dok promociju vrši korišćenjem Facebook Advertising programa.

Faktor integracije podrazumeva korišćenje postojeće IT infrastrukture i IT sistema u cilju podrške unapređenja partnerstva i poslovnih procesa. SN servisi mogu biti potpuno integrisani sa internet prezentacijom kompanije koja je dalje integrisana preko CMS-a (Content Management System) sa internim IS-om kompanije.

U literaturi je moguće naći nekoliko preporučenih načina da se razvije prisustvo na servisima za društvene mreže. Tipični početni koraci koje preduzimaju marketeri se odnose na otvaranje profila ili stranice i prihvatanje „zahteva za prijateljstvom“ (friend requests) koje šalju članovi mreže. Neke kompanije, kao što je Coca-Cola, kreiraju profile za različite porodice proizvoda pa tako postoji stranica za Sprajt („Sprite Sips“) na kojoj se članovi mreže mogu igrati sa animiranim karakterom. Facebook i drugi SNS-ovi tretiraju ove brendirane stranice baš kao i bilo koju drugu stranicu u svom sistemu tako da kompanije dodaju slike, video materijale, tekstualne opise i komentare baš kao i individualni korisnici.[8]

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen na naučnoj konferenciji / zborniku / časopisu:
Milijanka Ratković, Goran Grubić (2009), Servisi za društvene mreže u funkciji unapređenja e-marketinga, Međunarodna konferencija mladih lidera, Novi Pazar, ISBN: 978-86-83237-68-5, str. 525-526
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

[1]    Moriarty, Mitchell, Wells – Advertising: Principles & Practice – Pearson Education Int., New Jersey 2009., str. 347.

[2]    http://www.researchandmarkets.com/product/c49539/social_networking_in_the_united_states_2010

[3]    http://data.bls.gov/PDQ/servlet/SurveyOutputServlet?data_tool=latest_numbers&series_id=LNS14000000

[4]    http://www.facebook.com/facebook?v=app_7146470109&ref=pf#!/press/info.php?timeline

[5]    http://www.facebakers.com/countries-with-facebook/RS/

[6]    http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/KS10/ks10122009.pdf

[7]    Dave Chaffey, E-Business and E-Commecre management, Pearson Education, Edinburgh Gate 2009., str. 315-316.

[8]    Kenneth E. Clow, Donald Baack, Integrated Advertising, Promotion and Marketing Communications, Pearson Education, New Yersey 2010., str 280.

Slični članci:

  1. Analiza: Veb servisi kompanija za brzu dostavu
  2. Pregled: Top 40 – Struktura (2010)
  3. Rad: IT kao podrška razvoju

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.