Rad:Društvene mreže – psihološke implikacije III (2011)

August 22, 2011 in Sajberpsihologija

Virtuelna ličnost i pogled na virtuelni svet :

Ličnost, u savremenoj psihologiji a u skladu sa Jungovim nasleđem (iako on sam retko koristio ovaj termin – mnogo češće: duša ili psiha), određujemo kao: osobenu, složenu i čvrsto integrisanu organizaciju svesnih i nesvesnih funkcionalnih psihičkih kompleksa, koja daje karakterističan pečat mišljenju, osećanjima i sveukupnom ponašanju neke osobe.[1] Predstavu ličnosti individue u spoljnom svetu čini persona, a u virtuelnom svetu virtuelna ličnost koju, inspirisani terminom hypertext, možemo nazvati hiperpersona. Hiperpersona bi predstavljala personu na vebu, kao što hypertext predstavlja tekstualni zapis. Ona se sastoji od slika, opisa i drugih multimedijalnih sadržaja koje korisnici gomilaju na svojim „profilima“. Korišćenjem veb tehnologije, član društvene mreže dizajnira svoju hiperpersonu i preko nje komunicira sa drugim hiperpersonama za koje veruje ili neveruje da odgovaraju slici stvarne ličnosti. Kroz interakciju sa drugim profilima, korisnik stvara određenu sliku o virtuelnom svetu za koju može verovati da oslikava realni svet ili pak može ostati svestan njene virtualnosti.

Jung pojam “svet” određuje kao “sliku koju stvaramo u svesti o svetu oko nas”. Od „ispravnosti“ te slike zavisi i u kojoj meri ćemo biti sposobni za interakciju sa njim. Praksa pokazuje da se gotovo po pravilu ta slika formira nesvesno i u većoj ili manjoj meri pogrešno. Za svesno formiranje „pogleda na svet“ potrebna je nasilna odluka kako bi se svest odvojila, od neke hitne angažovanosti koja nas uvek prati i opravdava u neradu na sopstvenom psihičkom i duhovnom razvoju. Ako pojedinac upadne u zamku nesvesnog formiranja slike sveta, ostaje nesvestan svog stava i tada nema izgrađen „pogled na svet“, već samo nesvesno zauzima stav. Tako vodeći razlozi i namere, koje nas rukovode u interakciji sa svetom i ljudima u njemu, ostaju nesvesni i izgleda kao da je sve vrlo jednostavno i da se samo tako zbiva sa malim izgledima za našu intervenciju. [2]

Ovakvi štetni procesi su prisutni u svakom obliku „sveta“, bio on virtuelni ili fizički sa razlikom u sposobnosti jedne individue da percepira drugu individuu. Kanal tekstualne komunikacije je preuzak za celovito doživljavanje drugih te samim tim oštećuje doživljaj okruženja. Korisnik ostaje uskraćen za „niži put“ koji mu je prirodno dat kao način za „hakovanje“ tuđe persone i dobijanje uvida u ono što zaista čini ličnost sa kojom je u interakciji. Opasnost po psihički razvoj leži u tendenciji prijanjanja za virtuelni svet, virtuelne prijatelje i virtuelni život pri čemu se svest o virtuelnom i realnom sasvim razgrađuje.

Social networks u funkciji desocijalizacije

Kada govorimo o opasnostima po psihički razvoj individue, svakako ne mislimo da će jedan prosečan korisnik interneta poludeti za nekoliko godina, niti da su uzroci njegovog ludila inovacija internet servisa. Opasnost leži upravo u efektima pojačavanja postojećih faktora tekstualne komunikacije pojavom virtuelnih svetova koji sve češće nemaju ni edukativni i praktični karakter, već isključivo služe podilaženju niskim potrebama persone. Zaljubljivanje u sopstvenu personu i identifikacija sa njom je jedan aspekt a drugi aspekt je stvaranje dugoročno pogrešne predstave o stvarnosti kod korisnika SNS-a koji veruje da su persone (profili) drugih korisnika mreže stvarne. Verovanjem u ovakvu lažnu sliku stvara se lažna slika stvarnosti.

Lažni „svet“ koji, u Jungovom smislu, izgradi ovakva žrtva neuke upotrebe informacionih tehnologija, nije sposoban za interakciju sa stvarnim „svetom“ i onda imamo problem otuđenja, desocijalizacije i potpune dezorijentacije u životu i društvenim odnosima. Ironično i u suprotnosti sa svojim nazivom, društvene mreže imaju tendenciju da izoluju pojedinca iz njegovog stvarnog društvenog okruženja.

Profesor Nebojša Janićijević izdvaja tri faktora koji neosporno utiču na efikasnost i ispravnost društvene percepcije:[3]

  • Poznavanje sopstvene ličnosti doprinosi tačnijem ocenjivanju drugih ljudi i njihovih postupaka
  • Naše lične karakteristike utiču na ocenu ponašanja i motiva drugih ljudi jer imamo tendenciju da svoje osobine projektujemo na druge.
  • Ljudi koji prihvataju sebe onakvim kakvi oni stvarno jesu imaju tačnije predstave o drugima i uzrocima njihovog ponašanja.

Dok je ličnost u stvarnosti relativno stabilna psihološka kategorija, virtuelna ličnost je oslobođena kako stalnosti tako i odgovornosti. Na društvenim mrežama ćemo često videti da osobe u različitim situacijama zastupaju potpuno različite stavove i reaguju na sasvim nekonzistentne načine. Dakle, virtuelna ličnost nema odgovornost za svoje postupke jer je kratkotrajna i zamenjiva, što je na prvi pogled u kontradikciji sa činjenicom da SNS sve čuje, sve vidi i, što je najvažnije: sve pamti.

Nije redak slučaj da jedna osoba poseduje više lažnih Facebook profila kroz koje gradi svoje virtuelne ličnosti koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Opravdano je strepiti da takva bezazlena igra može dovesti do razgradnje stvarne ličnosti koja više nije sposobna da zauzme stav, koja nema svoj identitet na koji bi se oslonila. Takva ličnost će zauzimati privremene stavove i slediti privremene vrednosti koje se iz trenutka u trenutak usvajaju na krajnje nesvestan način bez ikakvog upliva razuma. Možemo zaključiti da je uslov poznavanja sopstvene ličnosti, koji navodi prof. Janićijević, ugrožen u virtuelnom svetu jer je predmet poznavanja sasvim promenjiv.

Drugi faktor ispravnosti društvene percepcije podrazumeva minimalizaciju efekta projekcije, te možemo zaključiti da je i on ugrožen u virtuelnom okruženju. Već smo pokazali kako ovo okruženje pogoduje fenomenu psihološke projekcije jer je percepcija drugih i komunikacija sa njima sužena tekstualnim kanalom.

Osobe zavisne od svoje hiperpersone, njenog položaja i uloge u virtuelnim društvenim mrežama nisu po definiciji osobe koje prihvataju sebe. Upravo je neprihvatanje svoje realne ličnosti uzrok bega u hiperpersonu i njeno dizajniranje prema potrebama nakupljenih defekata u lično nesvesnom. Na osnovu trećeg navedenog faktora, izvodimo zaključak da ove osobe nisu u stanju da stvore tačne predstave o drugima.

Prethodna analiza potvrđuje opasku da društvene mreže doprinose odvajanju od društva kroz ometanje društvene percepcije.

Zaključak

Potpuno oslanjanje na racionalizam je dovelo zapadnu civilizaciju do hendikepiranog stanja i opšteg osećaja besmisla. Autori dela “Apokalipsa i marketing” primećuju opsednutost zapadne civilizacije “smakom sveta”. Primetno sveprisutnu i veoma aktivnu čežnju za Sudnjim danom, po autorima, stvara ljudska potreba da potpuno besmislenom i mehaničkom svakodnevnom životu dodeli ikakav smisao i sklad. Apokalipsa se tumači kao očajnički vid bekstva, a neki je vide i kao “mit koji drži u teškoj ali dinamičnoj napetosti i činioce prestravljenosti i činioce nade.”[4] Servisi za društvene mreže, pored niza prednosti u smislu novih vidova komunikacije donosi i niz opasnosti koje nisu dovoljno istražene od strane stručne i naučne javnosti.

Rad je ukazao na samo neke pretnje po psihičko zdravlje kako individue tako i šire društvene zajednice.

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen na naučnoj konferenciji / zborniku / časopisu:
Goran Grubić (2011), Internet servisi za društvene mreže – psihološke i društvene implikacije, 59. Naučno-stručni skup psihologa Srbije, zbornik rezimea,
ISBN 978-86-83797-85-1, str. 148
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

 


[1] Trebješanin, Žarko (2008), Rečnik Jungovih Pojmova i Simbola, HESPERIAedu, Beograd, str. 247

[2] Uporediti: K. G. Jung, Duh i život, Matica Srpska, 1978. Novi Sad, str. 55

[3] Nebojša Janićijević (2008), Organizaciono ponašanje, DataStatus, Beograd, str. 58-89

[4] Stiven Brown, Jim Bell, David Carson (2003), Marketing apokalipsa, CLIO, Beograd, str. 14-15

Slični članci:

  1. Rad: Društvene mreže – psihološke implikacije II (2011)
  2. Rad:Društvene mreže – psihološke implikacije (2011)
  3. Rad: Društvene mreže i unapređenje e-marketinga (2009)
  4. Rad: Oglašavanje na Facebook mreži (2009)
  5. Rad: Facebook aplikacije u funkciji e-marketinga (2009)
  6. Rad: Uticaj savremenih IT na kanale snabdevanja (2011)
  7. Rad: SCM sistemi u praksi (2011)
  8. Analiza: Veb servisi kompanija za brzu dostavu

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.