Veliki značaj danas imaju blogovi i društvene mreža za internet kompanije i kompanije koje se promovišu na vebu. Oslanjanje na ove već poznate puteve e-promocije nije dovoljno već treba imati u vidu da se svakodnevno pojavljuju novi prostori za oglašavanje na vebu kao posledica novih vidova društvene interakcije i novih servisa u okviru veba. Kompanije moraju pratiti razvoj veba kako bi osigurale konkurentsku poziciju prilagođavanjem svog internet marketing koncepta a cilj ovog teksta je da menadžmentu ponudi nešto jasniju ideju o onome što sledi.

Prvo moramo istaći da je strateški gledano jedino opravdano ulaganje u internet promociju koja se zasniva na veb 2.0 konceptu jer će svakako budući veb 3.0 naslediti njegove odlike društvenosti uz dalje naglašavanje korisničke interakcije. Tako da ulaganje u ove oblike promocije smanjuje rizik od potencijalnih gubitaka usled razvoja i primene prevaziđenih poslovnih modela.

Obzirom na rasprostranjenost i broj korisnika najpopularniji internet servis, veb, se kontinuirano razvija kako u tehnološkom tako i u konceptualnom smislu. Na osnovu dosadašnjeg razvoja neki autori su pokušali da predvide ključne karakteristike sledeće veb filozofije koja je nazvana veb 3.0 a odnosi se na period od 2010. do 2020. Među ključnim karakteristikama budućeg veba izdvajaju se:[1]

•  Masovno korišćenje veb aplikativnih servisa, kao što je Google tekstualni procesor. Ovaj koncept će učiniti da korisnici najveći deo svojih aktivnosti na računaru obavljaju pomoću veb klijenta a sve manje će se koristiti oflajn softver.

• Veoma rasprostranjeno povezivanje sajtova i onlajn servisa u smislu automatske razmene sadržaja i funkcionalnosti. Ovaj koncept se naziva i atomizacija.

• Internet televizija će u ovoj etapi doživeti pun razvoj, a video materijale će plasirati postojeće televizijske mreže i servisi za korisnički generisane video sadržaje kao što je YouTube.

• Povećana upotreba virtualnih svetova kao što su Second Life

• Integracija ličnih podataka preko povećanje razmene podataka između društvenih mreža

• Ispunjavanje koncepta semantičkog veba koji podrazumeva upotrebu semantičkih oznaka i tehnika kodiranja HTML dokumenata.

Danas se praktično nalazimo na prekretnici između veb 2.0 i novog koncepta koji se analogno naziva, iako još nije šire prihvaćeno, veb 3.0, a za kojim sledi veb 4.0. U ovom trenutku već vidimo da su svi ključni aspekti predloženog veb 3.0 koncepta prisutni na današnjem vebu sa tim da moramo primetiti da su neke ideje poput semantičkog veba već bile promovisane ranije a da nikada nisu zaživele u stvarnosti.

Tehničke analize najpopularnijih lokacija na svetskom i domaćem vebu pokazuju da neke tehničke preporuke veb 2.0 koncepta još uvek nisu zaživele kako kod lidera na globalnom i tako i na domaćem vebu. Osnovne preporuke dobrog kodiranja stranice, su oslanjanje na eksterne opise stilova prikaza (external CSS), strukturiranje stranice tako da se ne koriste HTML tabele (tableless design) i korišćenje tagova za podnaslove (headings) u skladu sa semantičkom logikom. Analiza iz 2010. je prikazala tehničke karaktristike najpopularnijih sajtova vidimo da tek nešto više od pola lokacija na Global Top 40 segmentu veba poštuje preporuku o eksternim opisima stilova a nešto više od 65% još uvek koristi HTML tabele za strukturiranje sadržaja na stranici.[2] Primetan je nizak stepen korišćenja tagova za pod naslove koji se kreće oko 40% na globalnom nivou, odnosno oko 60% na domaćem vebu.[3] Ove uočene činjenice su u suprotnosti sa opštim utiskom u profesionalnoj javnosti da su tehnički aspekti veb 2.0 koncepta u potpunosti zaživeli.

Ključni akter u usavršavanju veba je organizacija W3C. W3C je međunarodni konzorcijum koji čine organizacije članice i stalno zaposleno osoblje a osnovan je 1994. godine sa ciljem da definiše i razvija standarde za veb. [4] Ova organizacija je 2004. godine dala novi zamah konceptu semantičkog kodiranja finalizacijom preporuka za RDF klase (Resource Description Framework) kojima se opisuje značenje podataka. Dalja konkretizacija novog semantičkog koncepta nastupa razvojem OWL (Web Ontology Language) koji započinje 2007. da bi krajem 2009. objavio verziju 2 ovog jezika. Konzorcijum tvrdi da dizajn OWL 2 jezika konačno ispunjava sve potrebe upravljanja informacijama koje se javljaju u realnom okruženju.[5] Međutim, primena koncepta semantičkog veba se danas u većini slučajeva ostvaruje kroz postojeće HTML/XHTML tagove na koje se dodaju semantički mikroformati koji pomažu aplikacijama i botovima (kao što su veb šetači – web crawlers) da bolje razumeju sadržaje stranica. U suštini semantički mikroformati su novi i postojeći atributi HTML taga za koje je usvojena preporuka o novom načinu tumačenja dodeljene vrednosti.

Ako proučimo izvorni kod najpopularnijih veb lokacija na domaćem vebu primetićemo neke primere upotrebe semantičkih HTML atributa i tagova: [6]

• Blic.rs koristi „og:“ atribute meta tagova koji opisuju sadržaj stranice a koristi ih najnoviji Facebook API
• B92.net, iako lider na domaćem vebu, koristi osnovne opise sadržaja kao što su atributi jezika i HTML komentari koji opisuju segmente koda i integrisane blokove sa eksternim sadržajima.
• Naslovi.net koristi razumljivu komenklaturu za CSS klase primenjene na <DIV> i <SPAN> tagove. Nazivi klasa su: „news_1“, „inline“, „txt“. „time“
• Aladin.info redovno koristi rel atribut kod tagova sa hiperlinkom. Ovaj atribut predstavlja semantički mirkoformat koji objašnjava temu, odnosno daje ključnu reč koja opisuje sadržaj linkovane stranice.

Dalja popularizacija semantičkog koncepta naravno nije jedini ali ni najznačajniji trend razvoja veba. Priznati autori iz ove oblasti su jednoglasni u oceni da u deceniji koja sledi možemo očekivati značajan porast aplikativnih servisa koji se baziraju na vebu. U literaturi se veb servisi (Web Services) određuju kao programi kojima se pristupa preko interneta sa bilo koje platforme, od personalnog računara do mobilnog telefona, a mogu se koristiti za izvršavanje raznih zadataka od automatizacije poslovnih procesa i integrisanja komponenti sistema cele kompanije, do povećanja obima onlajn kupovine i prodaje.[7] Evolucija ovakvih servisa, u kojima leži ogroman potencijal, je uveliko počela. Razvoj ovog segmenta veba će značiti manje korišćenje softverskih i hardverskih resursa korisničkih računara.

Internet2 konzorcijum okuplja više od 200 univerziteta, vladinih agencija i privatnih kompanija koje rade na unapređenju interneta. Definisana su tri primarna cilja ovog projekta:[8]

• Stvaranje nove mrežne infrastrukture, sa protokom drastično većim od postojećih internet veza, koja bi povezivala sve akademske i istraživačke centre u SAD.
• Omogućavanje novih i revolucionarno naprednijih primena interneta
• Osigurati da nova infrastruktura ima sposobnost brzog transfera novih mrežnih servisa i aplikacija ka širem krugu korisnika.

Internet2 je kao organizacija značajna za dalji razvoj veba te praćenjem njenih aktivnosti i planova možemo stvoriti jasniju ideju o budućnosti.

U srednjeročnom okviru možemo pretpostiviti kakvi koncepti slede kada su u pitanju internet i veb. Prema autorima slede veb 3.0 i veb 4.0 koncepti koji će okvirno obeležiti drugu i treću deceniju 21. veka a pretpostavlja se da će doneti semantičke baze podataka, distribuirano pretraživanje veba, inteligentne lične agente i vrlo verovatno, operativne sisteme koji su potpuno bazirani na vebu.[9] U skladu sa izraženim trendom rasta broja korisnika koji pristupaju vebu sa mobilnih platformi, možemo pretpostaviti da će se sadržaji dalje prilagođavati ovoj tendenciji i specifičnostima uređaja koji se drže u ruci (handheld). Zanimljivo je da je ranije spomenuta tehnička analiza Top 40 sajtova  ustanovila vrlo nisko učešće onih koji svoj prikaz prilagođavaju posetiocima sa mobilnih platformi. Dugoročno ovakvo stanje ne treba da nas brine jer mobilne platforme postaju sve sposobnije da sadržaje reprodukuju na identičan način kao i ostali računari.

Slični članci:

1. Pregled: Sigurnosni aspekti veb 2.0 aplikacija
2. Pregled: Top 40 – Struktura (2010)
3. Rad: Društvene mreže – psihološke implikacije II (2011)
4. Rad:Društvene mreže – psihološke implikacije (2011)
5. Rad:Društvene mreže – psihološke implikacije III (2011)