Pokušali smo da ih ocenimo od 1 do 5 po četiri kriterijuma:

• Dizajn – vizuelna dopadljivost prve stranice, prva impresija
• Veb 2.0 – stepen primenjenosti čitavog niza tehničkih i funkcionalnih preporuka koje oslikavaju veb 2.0 filozofiju: od korišćenja CSS/HTML tehnika do povezanosti sa društvenim mrežama i mogućnosti samostalnog dodavanja sadržaja.
• Dodatni sadržaji – koliko postoji dodatnih sadržaja koje mogu služiti prosečnom korisniku osnovne usluge, ocenjen je i kvalitativni i kvantitativni aspekt.
• Dizajn / informacija – najveći izazov je napraviti dopadljivu stranu a pritom predstaviti što više informacija na logičan i razumljiv način. Ova ocena govori o stepenu uspeha analiziranih sajtova u ovom aspektu veb dizajna.

• Ukupno: predstavlja prosečnu vrednost prethodnih ocena.

Ocene su davane nakon uvida u sva četiri sajta tako da su međusobno relativne i ne predstavljaju rangiranje u odnosu na opšte očekivan nivo kvaliteta. Nakon kratkog predstavljanja pojedinačnih sajtova iznećemo komparativnu analizu i komentare.

eKapija

www.ekapija.com

Dizajn:4/5Veb 2.0:3/5Dodatni sadržaji: 5/5 Dizajn / Informacija: 5/5 Ukupna ocena: 4.2

Tip:
Horizontalno B2B tržište, svi sektori

Opis:
Najpopularniji poslovni portal u Srbiji sa elementima horizontalnog B2B tržišta. Pored informacija i vesti portal nudi imenik kompanija i mogućnost postavljanja poslovnih oglasa u vidu ponude i tražnje.

Vrednost:
Funkcionalan i pregledan portal domaće ekonomije sa vrlo korisnim poslovnim alatima među kojima su i B2B usluge.

Prihodi:
Primarni prihodi su od članarine koje plaćaju kompanije za usluge: pretrage baze tendera, postavljanja naprednog profila kompanije, slanja poslovnih ponuda i zahteva za ponudu (tražnja). Sekundarni prihodi se generišu reklamama koje se prikazuju na stranicama portala.

Tehnologija:
PHP, HTML, Tabelarna struktura, CSS, JavaScript

TimCom

www.timocom.rs

Dizajn:5/5Veb 2.0:4/5Dodatni sadržaji: 4/5 Dizajn / Informacija: 3/5 Ukupna ocena: 4

Tip:
Vertikalno B2B tržište logističkih usluga

Opis:
Berza utovara i tovarnog prostora. Dnevno nudi do 300.000 međunarodnih ponuda tovara i tovarnog prostora a broji 85.000 korisnika iz cele Evrope. Baza sadrži 30.000 proverenih pružalaca transportnih usluga iz 44 evropske zemlje.

Vrednost:
Vrednost za korisnika je brzo pronalaženje optimalnog partnera za lističke usluge i povećanje poverenja kroz sisteme „provere“ klijenata koji ulaze u posao.

Prihodi:
Primarni prihodi dolaze od naplate članarine za pristup berzi na strani ponude i tražnje.

Sekundardni prihodi se baziraju na dodatnim softverskim alatima kao što je eMap (navigacija, rutiranje), pristup specijalizovanim imenicima i slično.

Tehnologije:
ColdFusion (Macromedia/Adobe), DHTML, Tableless, CSS, JavaScript

Vibilia – poslovni portal

www.vibilia.rs

Dizajn:3/5Veb 2.0:3/5Dodatni sadržaji: 3/5 Dizajn / Informacija: 4/5 Ukupna ocena: 3.25

Tip:
Horizontalno B2B i B2G tržište.

Opis:
Baza svih tendera u regionu: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija. Tenderi su kategorizovani i mogu se pretraživati po više kriterijuma: delatnost, teritorija, opština, tip, starost, ključna reč. Pored baze tendera portal nudi i druge korisne sadržaje u vidu poslovnih informacija, vesti, press kliping i slično. Obzirom da tendere organizuju uglavnom javna preduzeća možemo reći da je reč o kako B2B tako i B2G (ili B2A) tržištu.

Vrednost:
Korisnik može pregledati sve tendere u regionu na jednom mestu. Pretraga je zaista precizna jer je omogućeno filtriranje po velikom broju parametara.

Prihodi:
Primarni prihodi dolaze od naplate članarine za pristup bazi tendera.

Sekundarni prihodi se generišu reklamama koje se prikazuju na stranicama portala.

Tehnologija:
PHP, DHTML, Tableless, CSS, JavaScript
Biznis Portal

www.biznis-portal.rs

Dizajn:1/5Veb 2.0:2/5Dodatni sadržaji: 4/5 Dizajn / Informacija: 2/5 Ukupna ocena: 4.25

Opis:
Sajt sadrži bazu preduzeća u Srbiji te je uslovno rečeno reč o B2B tržištu mada se druga delatnost portala odnosi na besplatne male oglase koji su pre svega B2C prirode.

Tip: Horizontalno B2B i B2C tržište

Vrednost:
Korisnik može da pretražuje imenik preduzeća prema ključnim rečima i kategorijama. Takođe može da pretražuje i bazu malih oglasa.

Prihodi:
Veoma veliki broj banera koji se nalazi na stranama portala.

Tehnologija:
PHP, HTML, Tabelarna struktura, CSS, JavaScript

Komparativna analiza

Očigledno je da svi posmatrani poslovni modeli računaju na besplatne informativne sadržaje i posetioce koji dolaze sa pretraživača što govori o relativno niskim i optimizovanim promotivnim budžetima. Karakteristično za horizontalna B2B tržišta je postojanje reklamnih banera kao alternativnog izvora prihoda, dok je prikazano vertikalno tržište uvereno u superiornu uslugu koju nudi svojim korisnicima.

Pored toga što je e-kapija dobila najbolje ocene od nas, činjenica je da u procenama posećenosti ovaj sajt zauzima najbolju poziciju:

Rezultat upita nad Google Trends bazom posećenosti veb lokacija. Podaci postoje samo za ekapija.com jer je posećenost dovoljno velika da bi Google pratio ovaj sajt, dok sa ostalima to nije slučaj. 3. septembar 2011.

Ovakva situacija je rezultat bogatog sadržaja, koji je vrlo funkcionalno raspoređen po strani, kao i vrlo aktivne oflajn kampanje koju sprovodi ova internet kompanija. Dalje unapređenje ovog portala svakako mora sadržati primenu veb 2.0 standarda, gde je najveća zamerka na korišćenje tabelarnog pozicioniranja sadržaja.

Sa druge strane posmatranog spektra imamo Biznis Portal Srbija, sajt koji ne liči na portal već na prvu stranu lokalnih besplatnih malih oglasa – što i predstavlja veći deo sadržaja sajta. Ovaj sajt bi morao da preispita celokupan poslovni koncept ako planira da opstane na ovako malom tržištu.

Slučaj vertikalnog tržišta Timocom.rs svedoči da mnogo veći poslovni potencijal leži u specijalizovanim portalima koji su nadnacionalne prirode. Ovaj sajt nema potrebu da postavlja reklame, već alternativni izvor prihoda predstavljaju dodatne usluge i specijalizovani softverski proizvodi. Našom analizom obrađena je samo prezentacija na .RS domenu koja se obraća domaćim korisnicima, ali treba znati da TimoCom ima čitavu mrežu veb sajtova lokalizovanih na svako pojedinačno tržište. Sajt odiše preglednim dizajnom i elegancijom sa autorskim dodatnim sadržajem za razliku od ostalih portala koji veći deo sadržaja preuzimaju sa drugih sajtova RSS/ATOM razmenom.

Mashup sajtovi kombinuju sadržaje (i/ili servise) sa različitih veb lokacija i korisnicima nude tu istu vrednost u drugačijem obliku i formatu.[2] U literaturi se ističe da su od strane mashup sajtova najčešće korišćene funkcije servisa Google Maps, a zatim i sadržaji vezani za sport, fotografije, vide materijale, kupovinu i vesti.[3] Analogno servisu Google Maps koji je namenjen globalnom tržištu, domaća kompanija Contrast nudi integraciju svog servisa PlanPlus, doduše na komercijalnoj osnovi, koji nudi slične mogućnosti kao i Google Maps ali za teritoriju Republike Srbije[4]. Sajt beogradskog Parking servisa je iskoristio ovu mogućnost te posetioci pomoću integrisanog PlanPlus Web Servisa mogu proveriti gde se nalazi njihov automobil nakon što ga je uklonio pauk zbog nepropisnog parkiranja.[5]

Mashup koncept predstavlja jednu od ključnih tehnologija kada je u pitanju smanjenje troškova izgradnje veb sajta i aplikacija. Uštede se odnose na niže troškove veb preduzetništva, niži iznos početnog ulaganja a sa druge strane povećava broj veb aplikacija koje je moguće napraviti. [6]

Naslovi.net je najpopularniji mashup sajt na domaćem vebu, prema istraživanju iz 2010. kada se sa procenjenih 1,325,700 poseta mesečno našao na 6. mestu domaće Top 40 liste.[7] Sajt je osnovan 11. avgusta 2003. godine a u vlasništvu je kompanije Netmark doo.

Osnovni servis koji nudi ovaj portal se odnosi na objedinjeni pregled svih vesti iz zemlje a polazi od RSS kanala sa sajtova medijskih kuća. RSS/Atom razmena sadržaja je opšte prisutna pojava na veb 2.0 sajtovima i sama po sebi ne nudi konkurentsku prednost. Dodata vrednost koju nudi Naslov.net se odnosi na obradu, povezivanje i kategorizaciju vesti te je na jednom mestu moguće pratiti koji su sve mediji objavili određenu vest i kada se vest našla onlajn. Sajt sortira vesti po kategorijama i kreira indeks najvažnijih dnevnih vesti prema broju pojavljivanja na portalima domaćih medija. Zbog pitanja autorskih prava, Naslovi.net se zadržava na objavljivanju naslova, izvora i sažetka vesti dok je čitalac upućen ka originalnom izvoru kako bi video celu vest.

Preuzimanjem rasporeda programa sa sajtova medijskih kuća, Naslovi.net nudi i interesantnu bazu programa domaćih televizija koju je moguće pretraživati i pregledati prema kategorijama.

Sadržaj najpopularnijeg domaćeg mashup portala je svakako uslovljen činjenicom da internet korisnici iz Srbije od domaćih sajtova najveće interesovanje pokazuju za medijske portale i uopšte vesti iz zemlje. Prema statistici iz 2010. za prvo mesto na Top 40 rang listi domaćeg veba bore se portali B92.net i Blic.rs[8], pri čemu je tokom većeg dela godine blagu prednost ostvarivao Blic.rs ali je B92.net uspostavio drastično veću RSS mrežu a time i snažniji medijski uticaj na vebu.[9]

Pored opisanog, naslovi.net koristi još neke eksterne servise i sadržaje:

• Vremenska prognoza – The Weater Channel
• Kursna lista za 8 najtraženijih valuta – Narodna Banka Srbije
• Izveštaji sa berze – BELEX
• Avio karte vidžet – Gdestinacija.com
• Integrisana pretraga – Google.com
• Servis za prikaz grafikona – Google Chart API

Naslovi.net prati kretanje deviznog kursa za EUR/RSD, USD/RSD, EUR/USD, EUR/CHF i podatke iz svoje baze prikazuje u formi grafikona, koristeći pri tome Google Chart API.

U skladu sa veb 2.0 filozofijom, ovaj portal, pored toga što uzima informacije sa drugih lokacija i sam nudi određene sadržaje drugim sajtovima u formi vidžeta i servisa:[10]

• Vest dana po slučajnom izboru
• Forma za pretragu avio karata
• Vremenska prognoza za određeni grad
• Pregled kursne liste u različitoj formi
• Forma za pretragu vesti
• RSS kanale za svaku od kategorija vesti

Promotivne aktivnosti na društvenim mrežama obuhvataju:

• Facebook – stranica sa 76,414 „lajkova“[11]
• Google Fusion – opcija dodavanja iGoogle widgeta koji prikazuje vesti sa ovog portala
• Twitter – nalog na Twitter društvenoj mreži prati tek 899 korisnika[12]

Veliku razliku između broja korisnika koji prate ovaj portal preko Facebook i Twitter mreže možemo razumeti kroz drastičnu razliku u popularosti ove dve društvene mreže u Srbiji.

Portal ostvaruje prihode od reklamnog prostora koji popunjava članstvom reklamnim mrežama:

• Httpool oglasi
• Google AdWords

Ključni nedostatak mashup koncepta je smanjena mogućnost stvaranja dodate vrednosti za posetioce ali i loše pozicioniranje u rezultatima pretraga jer pretraživači boduju originalnost sadržaja dok stranice koje ocene kao plagijat kažnjavaju.  O ovakvoj politici svedoči sadržaj SEO priručnika kompanije Google u kome se insistira na originalnosti sadržaja i servisa.[13]

Možemo zaključiti da izgradnja čistog mashup portala rizičan posao jer, iako veoma niska, investicija ima malo šansi da se otplati te je potrebno uložiti kreativnost i trud kako bi od tuđih sadržaja stvorili novu vrednost a svakako je poželjno postavljanje određenog obima sopstvenih sadržaja.

Prvo moramo istaći da je strateški gledano jedino opravdano ulaganje u internet promociju koja se zasniva na veb 2.0 konceptu jer će svakako budući veb 3.0 naslediti njegove odlike društvenosti uz dalje naglašavanje korisničke interakcije. Tako da ulaganje u ove oblike promocije smanjuje rizik od potencijalnih gubitaka usled razvoja i primene prevaziđenih poslovnih modela.

Obzirom na rasprostranjenost i broj korisnika najpopularniji internet servis, veb, se kontinuirano razvija kako u tehnološkom tako i u konceptualnom smislu. Na osnovu dosadašnjeg razvoja neki autori su pokušali da predvide ključne karakteristike sledeće veb filozofije koja je nazvana veb 3.0 a odnosi se na period od 2010. do 2020. Među ključnim karakteristikama budućeg veba izdvajaju se:[1]

•  Masovno korišćenje veb aplikativnih servisa, kao što je Google tekstualni procesor. Ovaj koncept će učiniti da korisnici najveći deo svojih aktivnosti na računaru obavljaju pomoću veb klijenta a sve manje će se koristiti oflajn softver.

• Veoma rasprostranjeno povezivanje sajtova i onlajn servisa u smislu automatske razmene sadržaja i funkcionalnosti. Ovaj koncept se naziva i atomizacija.

• Internet televizija će u ovoj etapi doživeti pun razvoj, a video materijale će plasirati postojeće televizijske mreže i servisi za korisnički generisane video sadržaje kao što je YouTube.

• Povećana upotreba virtualnih svetova kao što su Second Life

• Integracija ličnih podataka preko povećanje razmene podataka između društvenih mreža

• Ispunjavanje koncepta semantičkog veba koji podrazumeva upotrebu semantičkih oznaka i tehnika kodiranja HTML dokumenata.

Danas se praktično nalazimo na prekretnici između veb 2.0 i novog koncepta koji se analogno naziva, iako još nije šire prihvaćeno, veb 3.0, a za kojim sledi veb 4.0. U ovom trenutku već vidimo da su svi ključni aspekti predloženog veb 3.0 koncepta prisutni na današnjem vebu sa tim da moramo primetiti da su neke ideje poput semantičkog veba već bile promovisane ranije a da nikada nisu zaživele u stvarnosti.

Tehničke analize najpopularnijih lokacija na svetskom i domaćem vebu pokazuju da neke tehničke preporuke veb 2.0 koncepta još uvek nisu zaživele kako kod lidera na globalnom i tako i na domaćem vebu. Osnovne preporuke dobrog kodiranja stranice, su oslanjanje na eksterne opise stilova prikaza (external CSS), strukturiranje stranice tako da se ne koriste HTML tabele (tableless design) i korišćenje tagova za podnaslove (headings) u skladu sa semantičkom logikom. Analiza iz 2010. je prikazala tehničke karaktristike najpopularnijih sajtova vidimo da tek nešto više od pola lokacija na Global Top 40 segmentu veba poštuje preporuku o eksternim opisima stilova a nešto više od 65% još uvek koristi HTML tabele za strukturiranje sadržaja na stranici.[2] Primetan je nizak stepen korišćenja tagova za pod naslove koji se kreće oko 40% na globalnom nivou, odnosno oko 60% na domaćem vebu.[3] Ove uočene činjenice su u suprotnosti sa opštim utiskom u profesionalnoj javnosti da su tehnički aspekti veb 2.0 koncepta u potpunosti zaživeli.

Ključni akter u usavršavanju veba je organizacija W3C. W3C je međunarodni konzorcijum koji čine organizacije članice i stalno zaposleno osoblje a osnovan je 1994. godine sa ciljem da definiše i razvija standarde za veb. [4] Ova organizacija je 2004. godine dala novi zamah konceptu semantičkog kodiranja finalizacijom preporuka za RDF klase (Resource Description Framework) kojima se opisuje značenje podataka. Dalja konkretizacija novog semantičkog koncepta nastupa razvojem OWL (Web Ontology Language) koji započinje 2007. da bi krajem 2009. objavio verziju 2 ovog jezika. Konzorcijum tvrdi da dizajn OWL 2 jezika konačno ispunjava sve potrebe upravljanja informacijama koje se javljaju u realnom okruženju.[5] Međutim, primena koncepta semantičkog veba se danas u većini slučajeva ostvaruje kroz postojeće HTML/XHTML tagove na koje se dodaju semantički mikroformati koji pomažu aplikacijama i botovima (kao što su veb šetači – web crawlers) da bolje razumeju sadržaje stranica. U suštini semantički mikroformati su novi i postojeći atributi HTML taga za koje je usvojena preporuka o novom načinu tumačenja dodeljene vrednosti.

Ako proučimo izvorni kod najpopularnijih veb lokacija na domaćem vebu primetićemo neke primere upotrebe semantičkih HTML atributa i tagova: [6]

• Blic.rs koristi „og:“ atribute meta tagova koji opisuju sadržaj stranice a koristi ih najnoviji Facebook API
• B92.net, iako lider na domaćem vebu, koristi osnovne opise sadržaja kao što su atributi jezika i HTML komentari koji opisuju segmente koda i integrisane blokove sa eksternim sadržajima.
• Naslovi.net koristi razumljivu komenklaturu za CSS klase primenjene na <DIV> i <SPAN> tagove. Nazivi klasa su: „news_1“, „inline“, „txt“. „time“
• Aladin.info redovno koristi rel atribut kod tagova sa hiperlinkom. Ovaj atribut predstavlja semantički mirkoformat koji objašnjava temu, odnosno daje ključnu reč koja opisuje sadržaj linkovane stranice.

Dalja popularizacija semantičkog koncepta naravno nije jedini ali ni najznačajniji trend razvoja veba. Priznati autori iz ove oblasti su jednoglasni u oceni da u deceniji koja sledi možemo očekivati značajan porast aplikativnih servisa koji se baziraju na vebu. U literaturi se veb servisi (Web Services) određuju kao programi kojima se pristupa preko interneta sa bilo koje platforme, od personalnog računara do mobilnog telefona, a mogu se koristiti za izvršavanje raznih zadataka od automatizacije poslovnih procesa i integrisanja komponenti sistema cele kompanije, do povećanja obima onlajn kupovine i prodaje.[7] Evolucija ovakvih servisa, u kojima leži ogroman potencijal, je uveliko počela. Razvoj ovog segmenta veba će značiti manje korišćenje softverskih i hardverskih resursa korisničkih računara.

Internet2 konzorcijum okuplja više od 200 univerziteta, vladinih agencija i privatnih kompanija koje rade na unapređenju interneta. Definisana su tri primarna cilja ovog projekta:[8]

• Stvaranje nove mrežne infrastrukture, sa protokom drastično većim od postojećih internet veza, koja bi povezivala sve akademske i istraživačke centre u SAD.
• Omogućavanje novih i revolucionarno naprednijih primena interneta
• Osigurati da nova infrastruktura ima sposobnost brzog transfera novih mrežnih servisa i aplikacija ka širem krugu korisnika.

Internet2 je kao organizacija značajna za dalji razvoj veba te praćenjem njenih aktivnosti i planova možemo stvoriti jasniju ideju o budućnosti.

U srednjeročnom okviru možemo pretpostiviti kakvi koncepti slede kada su u pitanju internet i veb. Prema autorima slede veb 3.0 i veb 4.0 koncepti koji će okvirno obeležiti drugu i treću deceniju 21. veka a pretpostavlja se da će doneti semantičke baze podataka, distribuirano pretraživanje veba, inteligentne lične agente i vrlo verovatno, operativne sisteme koji su potpuno bazirani na vebu.[9] U skladu sa izraženim trendom rasta broja korisnika koji pristupaju vebu sa mobilnih platformi, možemo pretpostaviti da će se sadržaji dalje prilagođavati ovoj tendenciji i specifičnostima uređaja koji se drže u ruci (handheld). Zanimljivo je da je ranije spomenuta tehnička analiza Top 40 sajtova  ustanovila vrlo nisko učešće onih koji svoj prikaz prilagođavaju posetiocima sa mobilnih platformi. Dugoročno ovakvo stanje ne treba da nas brine jer mobilne platforme postaju sve sposobnije da sadržaje reprodukuju na identičan način kao i ostali računari.

Veb 2.0 koncept predstavlja skup servisa koji omogućavaju interakciju između korisnika i sajta u vidu njihovog učešća u uređivanju onlajn sadržaja, povezivanja u društvene mreže, razmenu sadržaja među različitim sajtovima, ocenjivanju postojećih sadržaja i sličnog.[2] Sama postavka ovog koncepta podrazumeva velika ovlašćenja za korisnike i mogućnost da oni na server postavljaju fajlove i različite interaktivne sadržaje, kao i da uređuju određene delove i menjaju podešavanja veb aplikacije ili sajta.

Bezbednosni izazovi se nalaze na skali od promocione zloupotrebe prava postavljanja komentara do preuzimanja kontrole nad celokupnom veb aplikacijom, te krađe informacija i obaranja sajta.

Praktično sve Veb 2.0 lokacije (blogovi, društvene mreže, medijski portali…) podržavaju postavljanje komentara na vesti, tekstove i druge stranice. Većina komentarisanje omogućava svim korisnicima (anonimni komentari), dok deo zahteva registraciju korisnika. Već duži niz godina postoje softveri (veb botovi) koji automatski pronalaze takve lokacije i postavljaju reklamne poruke i grade mrežu linkova u cilju SEO promocije sajta klijenta, a neki od njih mogu čak i da se registruju na sajtu koji zahteva postojanje korisničog naloga i isto tako odgovore na konfirmacioni e-mail koji se prilikom registracije šalje.

Rešenja za ove izazove leže u tehnikama za proveru „ljudskog“ porekla poseta a među njima je najuspešnija CAPTCHA (Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart) koja zahteva od korisnika da pročita tekst sa slike i unese u kontrolno polje prilikom korišćenja registracione, log-in ili neke druge veb forme na sajtu.

Generalno posmatrano, arhitekta veb aplikacije mora voditi računa o svakom aspektu veb aplikacije koji omogućava korisniku slanje podatka – nezavisno od oblika. Tako na primer za tekstualne forme mora postojati zaštita od SQL injekcije. Hakeri ovu tehniku koriste kako bi SQL instrukcijom, poslatom kroz običnu tekstualnu veb formu, neovlašćeno pristupili bazi podataka. Zaštita se postiže primenom algoritama za proveru unetog sadržaja i dizajnom koda koji neće omogućiti izvršavanje poslate instrukcije.

Kod veb aplikacija srž sistema autorizacije korisnika čini upravljanje korisničkim sesijama. Praćenje sesije se realizuje dodelom jedinstvenog ID-a svakom posetiocu preko koga se prati njegovo kretanje kroz stranice sajta. ID se smešta u cookie fajl kod korisnika ili se prenosi URL GET metodom što predstavlja sigurnosni izazov, obzirom da bi virus koji se nalazi kod korisnika na računaru mogao lako da preuzme identifikaciju i tako omogući hakeru da preotme sesiju. Kada jednom uspešno preotme sesiju, haker može promeniti pristupne parametre korisničkog naloga i tako preuzeti kontrolu nad delom veb aplikacije koji se nalazi u domenu uređivačkih ovlašćenja korisnika – žrtve.

Veb aplikacije mogu biti žrtve DoS (Denial of Service) napada – što predstavlja jednostavno bombardovanje servera zahtevima čije izvršenje ne može da postigne te dolazi do pada sistema ili njegove delimičmne ili potpune nedostupnosti. Odbrana od ovakvog napada predstavlja praćenje IP adresa i postojanje mehanizama koji automatski odbijaju zahteve koji se ponavljaju nerealno često. Brute force napadi su slične prirode i predstavljaju automatizovano „obijanje“ autorizacije (login stranice) korišćenjem ogromnog broja kombinacija korisničkih imena i šifara. Za ove napade praćenje IP adrese te vremensko zaključavanje pristupa posle određenog broja pokušaja daje određene rezultate. Ukoliko haker koristi open-proxy servere da bi zavarao svoj IP trag postoji još jedna krajnje efikasna metoda koju koriste mnoge poslovne banke, a to je TAN tabela (slika 1) koja se u štampanoj formi dostavlja korisniku.

Slika 1. Primer TAN tabele koju koristi sajt www.veles.rs za zaštitu pristupa svom CMS-u. Naravno, prikazane vrednosti nisu upotrebi.

Prilikom svakog pokušaja autorizacije sistem, pored korisničkog imena i šifre, od korisnika traži i PIN kod sa slučajno odabrane pozicije u TAN tabeli. Na prikazanom primeru, ako bi sistem trašio TAN E 5, korisnik bi morao da unese kod: 4113.

Kompromitovanje prava pristupa ili nepredviđena dostupnost drugih poverljivih informacija može biti i posledica greške na serveru ili u kodu aplikacije. Ove opasnosti moraju biti svesne najviše kompanije koje sve češće koriste veb 2.0 koncept za poslovne sisteme poput CRM-a i ekstranet portala kojima je moguće pristupiti preko javno dostupne ip adrese. Zbog ovoga je mogućnost „curenja“ informacija ili krađe veoma osetljivo pitanje.

Klasične Veb 2.0 aplikacije podrazumevaju razmenu podataka između različtih veb lokacija korišćenjem XML i RSS standarda kao i primenu multimedijalnih i naprednih interaktivnih tehnologija (Rich Media, Rich Internet Applications).[3] Poslovne aplikacije, poput ERP i SCM sistema takođe sve češće koriste veb platformu i internet protokole za razmenu informacija između udaljenih delova kompanije, zaposlenih i partnerskih organizacija. Zbog ovoga posebnu pažnju treba usmeriti na tačke preko kojih se vrši automatska razmena informacija (data-points).

Društvene mreže donose nove opasnosti za upravljačke informacione sisteme te je ponašanje korisnika u organizacijama od ključne važnosti za uspešnu sigurnosnu politiku. U literaturi se, sa druge strane, ističe da poslodavci sve češće pretražuju veb u želji da nađu što je moguće više informacija o kandidatu za zaposlenje te je potrebno voditi računa kakvi se sve sadržaji postavljaju na društvenim mrežama. Kompanija Reputation Defender je razvila poseban servis koji prikuplja sve dostupne informacije o pojedincu i predstavlja ih u formi izveštaja. Ova kompanija takođe nudi i uslugu brisanja svih „netačnih i neprikladnih informacija“ na zahtev korisnika.[4]

Oslanjanje na otvorene platforme i globalnu mrežu donelo je znatne uštede u infrastrukturi i troškovima razvoja poslovnih softvera. Ovo unapređenje nije prošlo bez novih opasnosti, što je gotovo pravilo kada pričamo o tehničko-tehnološkom razvoju, a neke od njih je ovaj rad težio da objasni i predloži dostupne kontra-mere.

Opis istraživanja:

• Autor: Goran Grubić
• Mentor: doc. dr Milijanka Ratković
• Institucija: Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet
• Oblik: Anketa
• Period: Maj 2010.
• On-line upitnik popunilo 203 osobe, od toga 18. nepotpuno

http://www.veles.rs/limesurvey/index.php?sid=35214&lang=en

• Štampana verzija upitnika: 20 osoba
• Ukupan broj odgovora: 223
• On-line uzorak: Članovi Facebook grupe E-Marketing istraživanja

http://www.facebook.com/group.php?gid=123232051025706

• Štampanu verziju su popunjavali zaposleni i studenti Fakulteta za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerziteta

Značaj istraživanja:

• Stručnoj i naučnoj javnosti je dostupan veoma ograničen obim statističkih podataka o ponašanju korisnika na internetu u Srbiji i njihovom odnosu prema elementima e-poslovanja i relativno novim trendovima na webu kao što su blogovi i društvene mreže.
• Pruža osnovu za upoređivanje stanja u Srbiji sa podacima iz strane literature
• Može pomoći marketing menadžerima u Srbiji prilikom donošenja odluka iz domena e-poslovanja i Internet marketinga.

Osnovni nedostaci sprovedenog istraživanja:

• Naučno neprihvatljiv uzorak – uzorak nije slučajan u naučnom smislu i uglavnom predstavlja Facebook korisnike koji su prijatelji autora istraživanja, druge članove grupe E-Marketing istraživanja i osobe sa fakulteta.
• Nedovoljno precizno data uputstva za popunjavanje.
• Neka pitanja nisu dovoljno dobro definisana (nisu sasvim jasna, ponuđene opcije ne obuhvataju dovoljno dobro moguće odgovore)

Rezultati istraživanja

Prikazane rezultate, u nastavku izveštaja, treba tumačiti sa rezervom zbog ograničenog kvaliteta uzorka a sprovedenu anketu možemo smatrati pilot istraživanjem koje ne oslikava u potpunosti populaciju internet korisnika u Srbiji.

Tabela 1: Društvene mreže koje koriste Internet korisnici u Srbiji

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih. Među ostalim servisima se spominju (redosled prema učestalosti): Tagged, Deviantart, SoundCloud, Msn i drugi… Dve anketirane osobe su čak odgovorile da koriste sve nabrojane mreže.

Tabela 1b: Da li koristi servise za društvene mreže?

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih.

Tabela 1c: Da li pored Facebook-a koristi i neki drugi servis?

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih. Izvedeno na osnovu odgovora na pitanje 101.

Tabela 2: Prihvatanje aplikacija na društvenim mrežama

Maj 2010. – Uzorak: 160 prikupljenih odgovora od 223 ukupno anketiranih – izvedeno preračunavanjem odgovora na prvu i drugu opciju u pitanju broj 102.

Tabela 3: Koje aplikacije koriste korisnici društvenih mreža u Srbiji

Maj 2010. – Uzorak: 124 prikupljenih odgovora od 223 ukupno anketiranih – izvedeno preračunavanjem odgovora na 3.-6. opcije u pitanju broj 102.

Tabela 4: Odnos prema reklamama na društvenim mrežama

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih

Tabela 4b: Kvalitet odnosa prema reklamama na društvenim mrežama

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih. Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 245 prihvaćenih izjava / opcija) u odgovoru na pitanje broj 103.

Tabela 5: Motivi za korišćenje društvenih mreža

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih, ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 584

Tabela 6: Stav prema kontekstualnom oglašavanju na web sajtovima

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 233.

Tabela 6b: Kvalitet stava prema kontekstualnom oglašavanju na web sajtovima

Maj 2010. – Uzorak: 223., Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 233 prihvatanja tvrdnje) u odgovoru na pitanje broj 201.

Tabela 7: Da li je korisnik kupovao na sajtovima za koje je saznao preko oglasa na drugoj web lokaciji?

Maj 2010. – Uzorak: 203 odgovora od ukupno 223. anketiranih. Izvedeno deljenjem odgovora sa prvom opcijom u pitanju broj 202. sa uzorkom.

Tabela 7b: Koliko često korisnici kupuju nakon što saznaju za sajt preko on-line oglasa?

Maj 2010. – Uzorak: 51 odgovora od ukupno 223. anketiranih. Izvedeno preračunavanjem odgovora bez 1. opcije u pitanju broj 202.

Tabela 8: Stav prema kontekstualnom oglašavanju na web pretraživačima

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 182.

Tabela 8b: Kvalitet stava prema kontekstualnom oglašavanju na web pretraživačima

Maj 2010. – Uzorak: 223., Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 182 prihvatanja tvrdnje) u odgovoru na pitanje broj 203.

Tabela 9: Da li je korisnik ikada kupovao preko interneta?

Maj 2010. – Uzorak: 196 odgovora (na pitanje broj 301.) od ukupno 223. anketiranih.

Tabela 10: Korišćen vid plaćanja pri on-line kupovini?

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 183 na pitanje broj 302.

Tabela 11: Kako korisnici interneta dolaze do informacija o proizvodima koje kupuju on-line?

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 358 na pitanje broj 305.

Tabela 11b: Uloga Web 2.0 koncepta u informisanju o proizvodima

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 358. Izvedeno iz odgovora na pitanje broj 305.

Prikaz štampane verzije ankete:

Članak pred vama možete koristiti kao citirani izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen na u formi završnog rada:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet, Dodatak I, str. 64-71
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Iz Alexa RS Top 100 liste (najpopularniji sajtovu na vebu kod korisnika iz Srbije) su izdvojeni domaći sajtovi ručnim pregledanjem sadržaja.
Podaci su u radu korišćeni za prikaz strukture domaćeg veba, procenu ukupnog broja poseta koji se ostvari na njemu kao i za utvrđivanje koorelacije Google PageRank-a i dolaznih linkova.

Najposećeniji sajtovi na domaćem vebu, Top 40

Analiza je obuhvatila najbolje rangiranih 40 domaćih sajtova prema Alexa Top Sites in Serbia and Montenegrolisti. Podaci prikazani u tabeli su prikljupljeni otvaranjem navedenih lokacija kao i korišćenjem: 1. Google Toolbar proširenja za FireFox, 2. Alexa Site Information veb servis, 3. TrafficEsstimate veb servis . Istraživanje je sprovedeno 14. juna od 2:00 do 3:00. Prikazano procentualno učešće se odnosi na broj ukupnih mesečnih poseta pojedinačnog sajta u odnosu na ukupan broj poseta koji ostvaruje posmatrani segment svetskog veba.

Pokazatelji:

• GPR – Google PageRank, ocena od 0 do 10 koju dodeljuje Google Crawler
• Alexa Links – broj linkova ka sajtu (sa drugih sajtova) koje je detektovao Alexa.com
• Alexa Rank – Mesto na rang listi svetskog veba (po broju poseta), prema podacima Alexa.com
• Alexa RS Rank – Mesto na rang listi najpopularnijih sajtova (veb u celini) kod koristnika iz Srbije, prema podacima Alexa.com
• Broj ukupnih mesečnih poseta – broj poseta koji uključuje i ponovljene posete tokom istog dana.
• % – učešće u ukupnom broju poseta na posmatranom segmentu (Top40). Ilustruje relativnu snagu sajta u odnosu na ostale popularne lokacije.

Interesantna grana globalnog tržišta fotografija se prepoznaje kao „micro photostock“. Ovo određenje sugeriše niske iznose koji se plaćaju za korišćenje fotografija uz veoma pojednostavljen sistem licenci koji u većini slučajeva ne obavezuje kupca da plaća posebne licence fotografu za specifične vidove primene. Ovakvo licenciranje kao i koncentrisanje ponude na specijalizovanim sajtovima je učinilo fotografije standardizovanim proizvodom koji se lako reklamira i jednostavno kupuje. Standardizovan digitalni proizvod ne samo da je lako prodavati već ga je jednostavno i proizvoditi, plasirati i distribuirati na globalnom tržištu posredstvom Interneta. Danas sve kompanije u ovoj branši imaju otvorenu platformu za saradnju sa fotografima i dizajnerima. Kontributori (autori fotografija i ilustracija) kroz jednostavnu proceduru otvaraju naloge i šalju svoje proizvode koji ulaze u prodaju posle izvršene kontrole kvaliteta od strane osoblja sajta. Ovakav pristup je veoma brzo oslobodio organizatora posla potrebe da sam generiše proizvode. Njegova uloga je svedena na kontrolu kvaliteta, marketinške aktivnosti i održavanje odnosa sa kupcima i kontributorima.

Analiziranje ovako specifičnog Internet tržišta je zanimljivo zbog prirode proizvoda koji se na njemu prodaje ali i prirode kompanija koje u toj trgovini posreduju. To su kompanije potpuno bazirane na Internetu koje i sa strane nabavke i sa strane prodaje rade isključivo sa korisnicima Interneta, a roba se gotovo sasvim distribuira digitalno preko Interneta. Opciono neke kompanije još uvek nude slanje optičkih diskova kurirskom poštom ali je sa širenjem Internet veza velike brzine taj vid distribucije u izumiranju. micro photostock tržište je veoma brzo postiglo visok nivo perfektnosti zbog dostupnosti Interneta, globalne ponude, globalne tražnje i lakog upoređivanja proizvoda. Retki su prozvodi kod kojih je opasnost od postkupovnog spoznajnog nesklada tako niska. Fotografiju je lako prikazati kroz Veb platformu i lako ju je obuhvatiti u celini jednim pogledom. Tržišna perfektnost ogledana u visokoj konkurenciji je dovela do profilisanja svega nekoliko kompanija koje su sposobne da opstanu na globalnom tržištu. Među njima se izdvajaju:

1. iStockPhoto

2. Dreamstime

3. Fotolia

4. Shutterstock

Kroz studiju slučaja svake od navedenih kompanija videćemo da se ovo tržište polako diverzifikuje po pitanju: cena, ciljnih kupaca, politike licenci ali i proizvodnog asortimana koji se postepeno širi na ilustracije, vektorsku grafiku, video i muzičke sekvence i slično. Odnos kompanija prema stvaraocima sadržaja je značajno različit, kao i sistem provizija za partnerske sajtove. Već pri rađanju tržišta odustalo se od insistiranja na ekskluzivnom sadržaju, pa je postalo uobičajeno da se iste fotografije viđaju na različitim sajtovima i to sa veoma različitim cenama. Takvo stanje je dovelo do toga da ekskluzivnost sadržaja tržišni lider iStockPhoto shvata ozbiljno kao svoju konkurentsku snagu što se vidi po načinu isticanja takvih sadržaja u svom katalogu ali i po duplo većem honoraru koji isplaćuje ekskluzivnim autorima.

Studije slučaja u okviru analize:

• Studija: ShutterStock (2010) – microphotostock
• Studija: Fotolia (2010) – microphotostock
• Studija: Dramstime (2010) – microphotostock
• Studija: iStockphoto (2010) – microphotostock market

Analiza Tržišta

Pre nego što pristupimo analizi konkurentske pozicije obrađenih kompanija, možemo napraviti nekoliko zaključaka o posmatranom tržištu u celini. Iz tabele 4.1. vidimo da dnevno ovaj segment globalnog Veba poseti nešto manje od 2.000.000 miliona korisnika, a na osnovu geografske distribucije posetioca možemo pretpostaviti da su glavni kupci na ovom tržištu korisnici iz SAD-a, EU i Indije. Iako broj poseta ne mora biti u direktnoj i potpunoj korelaciji za ukupnim prometom i profitom, na ovakvom tržištu on je svakako jedan od najbitnijih pokazatelja, upravo zbog toga što se u potpunosti oslanja na Internet.

Tabela: 4.1.: Analiza pozicije kompanija (sa priključenim sajtovima) na Vebu

Za Mart 2010., rangirano prema tržišnom učešću

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen u javno dostupnom master radu:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet , Dodatak II, str. 73-94
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Tržište ostvaruje preko 126.196.800 ukupnih mesečnih poseta i prosečni mesečni rast (na osnovu perioda od 17 meseci) od 3.12%, odnosno novih 58.914 korisnika interneta koji posećuju sajtove tržišnih lidera svakog dana. (Tabela: 4.1b). Ako uzmemo u obzir broj unikatnih dnevnih poseta i ukupne mesečne posete, uz aproksimativni račun gde svaki mesec ima 30 dana, videćemo da jedan korisnik dnevno poseti sajtove na ovom tršištu u proseku 2.22 puta. Ovaj podatak sugeriše da velika većina korisnika spada u profesionalce koji svakodnevno i tokom celog radnog dana koriste ovo tržište fotografija kao izvor neophodnih resursa.

Tabela: 4.1b.: Kretanje na tržištu

Za period od Decembra 2008. do Marta 2010.

Grafik: 4.1c: Kretanje broja dnevnih unikatnih poseta tržišnih lidera:

Za period od Decembra 2008. do Marta 2010. – Za Fotolia.com nisu uračunati glavni pod domeni: DE i FR, pa treba smatrati da je ova kompanija nešto bolje pozicionirana u odnosu na grafik.

iStockPhoto (zajedno sa podsajtom SXC.hu) donosi najveći udeo u ukupnom rastu tržišta koji iznosi 33.63% a sa svojih 762.000 unikatnih poseta dnevno ostaje neprikosnoveni tržišni lider koji kontroliše nešto više od 40% tržišta (Tabela 4.1.). Iz Grafika 4.1c vidimo da su međusobni odnosi aktera na tržištu dugoročno prilično stabilni a postepene promene uglavnom nastaju preuzimanjem manjih konkurenata. Odluka kompanije Shutterstock iz Septembra 2009. godine da preuzme BigStockPhoto se očigledno isplatila i omogućila kompaniji da iz meseca u mesec ostvaruje brži rast od dva bolje rangirana konkurenata: Fotolia i Dreamstime. Konačno sustizanje Fotolije od strane kompanije DreamsTime, koje je počelo od Januara 2010. godine, možemo tumačiti boljom SEO strategijom (Search Engine Optimization) koju ilustruje viši Google Page Rank (Tabela 4.1.).

Analizom smo utvrdili (Tabela 4.2) da je raspon cena jedne fotografije (standardna licenca) na micro photostock tržištu od 0.13$ do 38$. Pored formata i kvaliteta, na cenu jako utiče oblik i obim kupovine jer je sistem popusta veoma razrađen. Već smo istakli da micro photostock tržište podrazumeva poslovni model koji se oslanja na veliki broj sitnih transakcija pa je logično da sve kompanije na njemu praktikuju pre-paid sistem kredita, kako bi što efikasnije distribuirali fiksne transakcione troškove. Koncept virtualne valute je pogodan za modeliranje cenovne politike i sistema popusta i pa ne čudi da je u potpunosti primenjen u 3 od 4 slučaja. Kompanija ShutterStock ne koristi termin kredit (credit), već prodaje pre-paid prava na preuzimanje slika (downloads) što nije sasvim praktično jer ograničava korisnika u slobodnom iskorišćavanju uplaćenih sredstava i pravi vrlo grubo skaliranje cena dostupnih formata fotografije. U sledećem periodu možemo očekivati da će biti ispravljena ova mana, pogotovu ako se ima u vidu da sajt BigStockPhoto koji je nedavno preuzet od strane ShutterStock-a ima veoma dobro razrađen kreditni sistem, po ugledu na ostale tržišne lidere.

Tabela: 4.2: Cenovni opseg

Za Mart 2010

Kredit za kupovinu fotografija paralelno sa razvojem tržišta dobijaja ujednačen vrednosni opseg i on se trenutno kreće od 0.13 $ do 1.52 $ (Tabela 1.5.2) a u većini slučajeva 1 kredit podrazumeva mogućnost preuzimanja jedne fotografije u minimalnom kvalitetu. Ideja sa početka razvoja tržišta je bila „sve za dolar“ pa je i danas srednja vrednost kredita 1.1$ (Tabela: 4.3.). Pored ovakvog razvoja tržišta, nekada je jako teško uporediti cene fotografija ali i samog kredita zbog sistema popusta na količinu, planova pretplate i segmentacije proizvoda po formatu i kvalitetu. Zanimljivo je da pri izražavanju cena, svaka kompanija formira pakete sa različitim brojem kredita kako bi direktno upoređivanje bilo otežano a podela fotografija po kvalitetu i formatu je prilično nehomogena. Ipak da bi uspeli da rangiramo konkurente prema ceni uporedićemo fotografiju širine od 1500 do 1600 piksela, a za preračunavanje koristićemo orijentacionu srednju cenu kredita za pre-paid kupovinu. Jedino je Medium kategorija fotografija sličnog raspona rezolucija kod svih prodavaca koji je imaju, pa je zato i odabran primer koji spada u nju.

Tabela: 4.3.: Poređenje cena za istu kategoriju kvaliteta i orijentacionu srednju cenu kredita,

Za Mart 2010, rangirano prema ceni

Kompanija ShutterStock je vešto izbegla čitav opseg dimenzija od 1000 do 3000 piksela širine što je zanimljiv manevar u tržišnoj diferencijaciji. Pored toga, ona se izdvaja već spomenutim izbegavanjem klasičnog kreditnog sistema. Iz ovih razloga je izuzeta pri proceni prosečne cene kredita i jedne fotografije srednje rezolucije.

Tabela: 4.3b.: Procenjene prosečne cene kredita u pre-paid paketima i paketima pretplate

Za Mart 2010

Vidimo da kompanije za vezivanje kupaca u vidu pretplate odobravaju i do 85% (Tabela: 4.3b) na cenu teoretskog maksimanog broja iskorišćenih kredita (broj dana u pretplatnom periodu puta dnevni limit na koji se pretplata odnosi). Ovaj popust je samo figurativan, jer je svima jasno da veliki organizacioni kupci, neće raditi 7 dana u nedelji i pa dnevni limit neće biti iskorišćen bar 2 dana u nedelji. Drugi element ovog popusta je svakako ekonomija obima a pored nje, prepoznajemo i cenu smanjenja rizika. Kompanije koje imaju više kupaca pretplata u odnosu na prodaju kreditnih paketa mogu ležernije da prave finansijske planove. Na kraju, vidimo da je Fotolia svoju poziciju gradila uz oslanjanje na pretplate, dok Dreamstime nedvosmisleno računa na prodaju kredita. Možemo pretpostaviti da je u vremenu globalne recesije primamljivije ulaganje u kupovinu kredita nego dugoročno vezivanje kroz pretplatu te i u tom aspektu možemo tražiti odgovor na jačanje DreamsTime-a.

Poslovni model micro photostock tržišta podrazumeva i potpuno oslanjanje na eksterne izvore kada je generisanje ponude u pitanju. Zato jednu od bitnih elemenata konkurentske pozicije predstavlja politika honorara za autore fotografija, ilustracija i video sekvenci. Honorari za generatore ponude na ovom tržištu se kreću od 15% do 63% (Tabela 1.5.4) od krajnje cene koju plati kupac, što bi značilo da su tržišne marže iz kojih se finansiraju kompanije od 37% do 85%. Fotolia, kao kompanija koja je orijentisana na tržište EU (Tabela 4.1), održava najvišu cenu (Tabela 4.3) na tržištu i to bi je sigurno odvelo u propast da ne ulaže najveća sredstva u Referal promociju i da ne isplaćuje najveće provizije autorima (Tabela 4.4). Fotolia razvija lojalnost autora kroz razrađen sistem nivoa provizije na osnovu obima prodaje, dok iStockphoto deli autore samo na dve grupe: 1. oni koji postavljaju ekskluzivan sadržaj i 2. oni koji postavljaju sadržaje i na drugim sajtovima, a pri tome ne uzima u obzir obim prodaje njihovih radova. iStockphoto drži rekord u niskim cenama i skromnom referal programu koji isplaćuje fiksnih 10 $ nakon prve kupovine dovedenog kupca i to uz vremensko ograničenje od samo 14 dana (od prve posete do kupovine).

Tabela: 4.4.: Honorari i Referal troškovi

Za Mart 2010

Za sve oblike tržišta na Internetu je pored visine provizije u Referal programu (program povezanog marketinga) bitna i sistemska podrška odnosno podržani modeli Referal promocije. Već su tradicionalno prisutni modeli: API integracije, automatizovanog prosleđivanja sadržaja partnerskom sajtu, automatizovanog slanja e-mail poruka i galerije animiranih banera. Primena klasičnog oglašavanja preko reklamnih mreža očigledno nije element konkurentske prednosti obzirom da se gotovo sve kompanije reklamiraju na tri najveće reklamne mreže (Tabela 4.5.). Ovakva situacija nalaže kreativne vidove promocije kao što je prisustvo na društvenim mrežama i primena SEO tehnika. Kombinovanje Referal promocije sa servisima za društvene mreže predstavlja inovaciju uočenu na ovom tržištu. Takav koncept je iskoristila kompanija ShutterStock sa svojim aplikacijama za Facebook i Twitter a rezultati su lako uočljivi na Tabeli 4.6. Nešto manje inovativan pristup kada je reč o upotrebi društvenih mreža u promotivne svrhe su primenili iStockPhoto i Fotolia sa profilima i stranicama koje su prilagođene lokalnim tržištima i jezičkim područjima.

Tabela: 4.5.: Prisustvo na društvenim mrežama i oglašavanje na reklamnim mrežama

Prisustvo: + / +++ osnovno / napredno,    - nema prisustva
Za April 2010.

Tabela: 4.6.: Poreklo poseta na „micro photostock“ tržištu

Za April 2010

Dreamstime je jedina kompanija čiji matični sajt ima Google Page Rank 8, što je jedan od razloga za ogroman udeo Google pretraživača (36.62 %) u poreklu poseta (Tabela 4.6.) i sustizanje Fotolije. Procenjena srednja CPC (Google AdWords reklamna mreža) vrednost za ključnu reč: Stock Photos, koja se pojavljuje kod sve četiri kompanije pri analizi ključnih reči iznosi 10.17 $¹ . Ako uzmemo da oko 28% saobraćaja na ovom tržištu dolazi sa Google pretraživača, što iznosi oko 530.000 poseta dnevno, efekti SEO strategije uštede kompanijama 5.390.000 $ dnevno, koliko bi potrošile na plaćanje klasičnog reklamiranja koje bi ostvarilo isti broj unikatnih poseta. Analizom ključnih reči koje se pojavljuju u pretrazi dolazimo do zaključka da Fotolia i DreamsTime vrlo dobro predstavljaju svoje fotografije kroz meta opise svojih stranica što omogućava korisnicima da preko Veb pretraživača dođu direktno na stranicu sa potrebnom fotografijom. Zaključak izvodimo iz značajnijeg prisustva konkretnih reči i fraza koje opisuju ponuđene fotografije u odnosu na ShutterStock i iStockPhoto koji veliki uspeh pozicioniranja na Veb pretraživačima duguju povoljnim imenima domena. Sličnom računicom možemo videti da je ShutterStock svojim inovativnim pristupom na društvenim mrežama ostvario oportunentnu uštedu od oko 389.800 $ dnevno.

Interesantan fenomen je da se posetioci razlivaju sa iStockphoto i nešto manje sa Dramstime-a ka konkurentskim sajtovima. Ovo možemo protumačiti kao određen stepen nelojalnosti korisnika koji u značajnom broju odlaze na konkurentski sajt kako bi uporedili ponudu. iStockPhoto u svom katalogu jasno ističe koje su fotografije ekskluzivne a koje ne, što može predstavljati mač sa dve oštrice. Korisnik koji je nezadovoljan ponuđenom cenom odlazi na Fotoliju, Dreamstime i ShutterStock u potrazi za istom fotografijom po nižoj ceni, jer je veoma poznato da fotografi uglavnom izdaju svoje radove na više sajtova, ako ne i na sva 4 tržišna lidera.

Zaključak

Micro photostock tržište je globalno, razvijeno i visoko perfektno tržište na kojem je jako teško steći značajniju konkurentsku prednost. Iz predstavljene analize možemo videti da na takvom tržištu nedovoljne efekte imaju tradicionalne marketinške tehnike diferencijacije proizvoda i cena. Lokalizacija, koja se ispoljava u višejezičkim sadržajima, primeni lokalne valute i lokalno dostupnih oblika plaćanja, uz interkulturalni pristup globalnom tržištu, još uvek ostvaruje primetan efekat. Takođe značajan efekat ima primena već poznatog i tradicionalnog metoda mreže povezanog marketinga i distribucije rizika kroz različite sisteme kredita i pretplate. Kao najsnažniji faktor za sticanje konkurentske prednosti uočavamo sposobnost kompanija da shvate nove trendove na globalnoj mreži i upotrebe ih na inovativan i kreativan način. Ovi trendovi se ogledaju u Veb 2.0 filozofiji koja donosi blogove, forume i društvene mreže, zatim u kompleksnom SEO okruženju i povećanom prisustvu korisnika iz zemalja u razvoju.

Pouke micro photostock tržišta predstavljaju preporuke za budućnost jer gotovo sve oblasti poslovanja postaju u sve većoj meri elektronske sa osloncem na Internet i njegov najpopularniji servis: World Wide Web.

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen u javno dostupnom master radu:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet , Dodatak II, str. 73-94
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Kompanija Shutterstock Images je osnovana 2003. godine od strane Jon Oringera koji je u nju uložio svoju kolekciju od 30.000 fotografija. U početku je sajt naplaćivao članarinu za neograničen prustup kolekciji ali je vremenom došlo do promene modela naplate i segmentacije proizvoda. Shutterstock danas kombinuje model naplate kroz pretplatu za modelom koji podrazumeva prepaid kupovinu kredita kojim se dalje plaća preuzimanje proizvoda. Proizvodi su segmentirani prema tipu (Slike i Video) a zatim prema kvalitetu odnosno rezoluciji. Prisutan je popust na kupovinu kreditnih paketa.

U promotivne svrhe Shutterstock dnevno poklanja jednu besplatnu fotografiju i jedan besplatan vektorski crtež registrovanim korisnicima. Popusti se povremeno odobravaju preko proko kodova koji se objavljuju na partnerskim sajtovima.

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen u javno dostupnom master radu:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet , Dodatak II, str. 74
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Fotolia je jedna od najmlađih kompanija na tržištu koju su osnovali Oleg Tscheltzoff, Patrick Chassany i Thibaud Elzier. Ujedno je jedina kompanija među tržišnim liderima koja težište svog poslovanja nema u SAD već u EU (Nemačka) a karakteriše je veoma temeljno sprovedena lokalizacija prisustva na Vebu i društvenim mrežama. Fotolija ima SEO strategiju koja omogućava korisnicima da direktno sa Veb pretraživača lociraju fotografiju koja ima je potrebna, tako što opis fotografije ulazi u meta opis stranice koja je prikazuje a sama stranica ima sopstveni i SEO optimizovani URL.

Fotolia ima politiku visokih nominalnih cena proizvoda i velikih popusta na pretplate koji iznosi oko 85%.¹ Cena po kreditu za kupovinu preko pretplate se ne izračunava na osnovu formule pa je prisutna nelogičnost da je kredit za pretplatu sa dnevnim limitom 75 i 150 iste cene, dok je za dnevni limit 100 skuplji za jedan cent. Iako jedan cent po kreditu neće ni upropastiti ni obogatiti potencijalnog kupca, ovakva cenovna politika odaje određenu dozu neozbiljnosti kompanije. U okviru svoje politike lokalizacije i globalnog pristupa, Fotolia omogućava plaćanje preko bankovnog transfera na osnovu predračuna što je veoma retka mogućnost u modernoj e-prodaji a omogućava poslovanje sa manje razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, koje predstavljaju rastući tržišni segment.

Fotolia se izdvaja po procentualno najvećim isplatama honorara za autore koje rangira prema broju prodatih proizvoda u 8 nivoa a prema tipu ugovora u 3 kategorije. U odnosu na nivo i tip ugovora određuje se provizija od prodaje. U sličnom maniru Fotolia ima povoljan program povezanog marketinga (Refferal program) koji podrazumeva veoma visoke provizije i neograničen period priznavanja (Refferal Time) što je retkost na tržištu. Glavni konkurent, sa kojim je već duži period u tesnoj borbi oko tržišnog učešća, je DreamsTime, koji ima sličnu politiku cena, modela pretplate i sličnu ali daleko efikasniju SEO strategiju

Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen u javno dostupnom master radu:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet , Dodatak II, str. 81
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Kompanija je osnovana 2004. godine od strane Serban Enachea a izdvaja se u odnosu na konkurente na „microstock“ tržištu jer je jedina član prestižnih američkih fotografskih udruženja: Picture Archive Council of America (PACA) i Centre of the Picture Industry (CEPIC). Nasuprot prestižnim priznanjima i iskustvu kompanije, dizajn glavnog sajta izgleda zastarelo, nepregledno i neozbiljno, ukoliko se uzme u obzir veličina tržišta na kojem je kompanija ozbiljan konkurent. Iako dizajn nije moderan, DramsTime je primenio veoma moderne SEO taktike i tako obezbedio sebi najviši Google Page Rank u grani te čak 36.62% posetilaca dolazi sa ovog pretraživača. Značajan efekat na GPR ima i činjenica da je domen veoma star kao i da postoji sadržajem izuzetno bogat Blog u okviru sajta. Primetan je visok stepen lokalizacije koji prati mogućnost obračunavanja cena u tri vodeće svetske valute. Direktni konkurent je Fotolia, sa dugoročno sličnim tržišnim učešćem, koja ima sličnu politiku cena, proizvoda i lokalizacije.

Veb: www.dreamstime.com
Tip: e-commerce
Model: B2C, B2B
Oblast poslovanja:

Online posredovanje u prodaji fotografija i ilustracijaFormat: digitalni proizvodi

Sedište kompanije:

1616 Westgate Circle, Brentwood, TN 37027, USA

Prilikom kupovine kredita umesto reči „credit“ upotrebljava se reč „image“ iako je za jedan kredit moguće preuzeti samo najslabiju rezoluciju jedne slike. Zajedno sa prilično staromodnom strukturom i dizajnom sajta, ovakav propust odaje utisak neprofesionalnosti kompanije koji je u suprotnosti sa njenom tržušnom pozicijom.

Autori se razvrstavaju prema nivoima u skladu sa ostvarenim prodajama. Već na prvi pogled je upadljivo da su rasponi za utvrđivanje nivoa previše niski a da se ekskluzivno objavljivanje materijala za Dream stime premalo nagrađuje. Koncept ekskluzivnog fotografa nije sasvim jasan jer je prilično nemoguće na Internetu sprečini nekog da svoje radove, koje naravno ne objavljuje na ovom servisu, ponudi drugom izdavaču. Ekskluzivni fotograf je izuzet iz sistema nivoa sa provizijom od 60% i fiksnom nadoknadom od 0.20 $ po radu koji je prihvaćenon za prodaju.

Iako prisutan na društvenim mrežama kroz osnovne profile i stranice, Dreamstime nije upotrebio ništa od PR mogućnosti na internetu i u tom polju značajno zaostaje za konkurentima. Do šturog i nezanimljivog teksta o profilu i istorijatu kompanije, kao jedinog PR sadržaja, je prilično teško doći.

 Članak pred vama možete koristiti kao kompetentnu akademsku literaturu – akademski izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen u javno dostupnom master radu:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet , Dodatak II, str. 85
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.