Studija: Stavovi e-potrošača u Srbiji (2010) pilot

August 31, 2011 in Veb Srbija

Rezultati ankete (2010, Goran Grubić) Odnos korisnika interneta u Srbiji prema: Društvenim mrežama, on-line oglašavanju i kupovini.

Opis istraživanja:

  • Autor: Goran Grubić
  • Mentor: doc. dr Milijanka Ratković
  • Institucija: Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet
  • Oblik: Anketa
  • Period: Maj 2010.
  • On-line upitnik popunilo 203 osobe, od toga 18. nepotpuno

http://www.veles.rs/limesurvey/index.php?sid=35214&lang=en

  • Štampana verzija upitnika: 20 osoba
  • Ukupan broj odgovora: 223
  • On-line uzorak: Članovi Facebook grupe E-Marketing istraživanja

http://www.facebook.com/group.php?gid=123232051025706

  • Štampanu verziju su popunjavali zaposleni i studenti Fakulteta za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerziteta

Ilustracija: anketa, srbija, 2010

Značaj istraživanja:

  • Stručnoj i naučnoj javnosti je dostupan veoma ograničen obim statističkih podataka o ponašanju korisnika na internetu u Srbiji i njihovom odnosu prema elementima e-poslovanja i relativno novim trendovima na webu kao što su blogovi i društvene mreže.
  • Pruža osnovu za upoređivanje stanja u Srbiji sa podacima iz strane literature
  • Može pomoći marketing menadžerima u Srbiji prilikom donošenja odluka iz domena e-poslovanja i Internet marketinga.

Osnovni nedostaci sprovedenog istraživanja:

  • Naučno neprihvatljiv uzorak – uzorak nije slučajan u naučnom smislu i uglavnom predstavlja Facebook korisnike koji su prijatelji autora istraživanja, druge članove grupe E-Marketing istraživanja i osobe sa fakulteta.
  • Nedovoljno precizno data uputstva za popunjavanje.
  • Neka pitanja nisu dovoljno dobro definisana (nisu sasvim jasna, ponuđene opcije ne obuhvataju dovoljno dobro moguće odgovore)
Članak pred vama možete koristiti kao citirani izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen na u formi završnog rada:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet, Dodatak I, str. 64-71
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.

Rezultati istraživanja

Prikazane rezultate, u nastavku izveštaja, treba tumačiti sa rezervom zbog ograničenog kvaliteta uzorka a sprovedenu anketu možemo smatrati pilot istraživanjem koje ne oslikava u potpunosti populaciju internet korisnika u Srbiji.

Tabela 1: Društvene mreže koje koriste Internet korisnici u Srbiji

Servis za društvenu mrežu

%

Facebook

91.07 %

YouTube

45.98 %

MySpace

32.59 %

Twitter

12.95 %

LinkedIn

8.93 %

Flickr

5.36 %

Ostali servisi

10.27 %

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih. Među ostalim servisima se spominju (redosled prema učestalosti): Tagged, Deviantart, SoundCloud, Msn i drugi… Dve anketirane osobe su čak odgovorile da koriste sve nabrojane mreže.

 

Tabela 1b: Da li koristi servise za društvene mreže?

Servis za društvenu mrežu

%

Da

93.75 %

Ne

6.25 %

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih.

 

Tabela 1c: Da li pored Facebook-a koristi i neki drugi servis?

Servis za društvenu mrežu

%

Da

12.95 %

Ne

87.05 %

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih. Izvedeno na osnovu odgovora na pitanje 101.

 

Tabela 2: Prihvatanje aplikacija na društvenim mrežama

Subjektivna procena korisnika

%

Često prihvataju aplikacije

10 %

Retko prihvataju aplikacije

90 %

Maj 2010. – Uzorak: 160 prikupljenih odgovora od 223 ukupno anketiranih – izvedeno preračunavanjem odgovora na prvu i drugu opciju u pitanju broj 102.

 

Tabela 3: Koje aplikacije koriste korisnici društvenih mreža u Srbiji

Tip / svrha korišćene aplikacije

%

Igranje / Zabava

47.58 %

Proširenje mogućnosti korisničke stranice / profila

18.55 %

Interakcija sa drugim korisnicima mreže

16.94 %

Servisi kao što su: Astrologija, Numerologija, Testovi ličnosti…

16.94 %

Maj 2010. – Uzorak: 124 prikupljenih odgovora od 223 ukupno anketiranih – izvedeno preračunavanjem odgovora na 3.-6. opcije u pitanju broj 102.

 

Tabela 4: Odnos prema reklamama na društvenim mrežama

Izjava sa kojom se korisnik slaže

% anketiranih

koji se slaže sa trvrdnjom

% od ukupnog broja prihvatanja tvrdnji

(∑ = 100%)

Reklame kao reklame, nužno zlo

40.18 %

36.73 %

Uopšte ih ne primećujem, koje reklame?

22.77 %

20.82 %

Ima ih previše

21.43 %

19.59 %

Otežavaju korišćenje servisa

12.50 %

11.43 %

Zanimljive su i uklapaju se sa ostatkom sadržaja

10.71 %

9.80 %

Smatram da ima prostora za još reklama

1.79 %

1.63 %

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih

 

Tabela 4b: Kvalitet odnosa prema reklamama na društvenim mrežama

Stav prema reklamama

%

Pozitivan

11.43 %

Negativan

31.02 %

Neutralan

57.55 %

Maj 2010. – Uzorak: 223 anketiranih. Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 245 prihvaćenih izjava / opcija) u odgovoru na pitanje broj 103.

 

Tabela 5: Motivi za korišćenje društvenih mreža

Motiv – svrha – korišćenja društvene mreže

% anketiranih

koji se slaže sa trvrdnjom

% od ukupnog broja prihvatanja tvrdnji

(∑ = 100%)

Održavanje kontakta sa prijateljima

76.79 %

29.45 %

Zabava i ubijanje dosade

57.59 %

22.09 %

Praćenje aktivnosti određenih kompanija, bendova, klubova, organizacija, umetnika

33.04 %

12.67 %

Upoznavanje osoba sličnih interesovanja

25.00 %

9.59 %

Ispoljavanje ličnog mišljenja i pogleda povodom različitih tema

22.32 %

8.56 %

Posmatranje aktivnosti i života drugih ljudi

21.43 %

8.22 %

Poslovne svrhe – kontakti i promocija sopstvenog biznisa

19.64 %

7.53 %

Upoznavanje potencijalnih emocionalnih / seksualnih partnera

4.91 %

1.88 %

Maj 2010. – Uzorak: 209 odgovora od ukupno 223 anketiranih, ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 584

 

Tabela 6: Stav prema kontekstualnom oglašavanju na web sajtovima

Izjava sa kojom se korisnik slaže

% anketiranih

koji se slaže sa trvrdnjom

% od ukupnog broja prihvatanja tvrdnji

(∑ = 100%)

Ravnodušan sam prema tim oglasima

62.95 %

60.52 %

Nikada nije došao do korisne informacije preko ovog tipa oglasa

14.29 %

13.73 %

Smatra da ometaju pristup sadržaju

11.16 %

10.73 %

Dolazio je do veoma korisnih informacija preko ovog tipa oglasa

8.04 %

7.73 %

Smatra da obogaćuju sadržaj

7.59 %

7.30 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 233.

 

Tabela 6b: Kvalitet stava prema kontekstualnom oglašavanju na web sajtovima

Stav prema oglasima

%

Pozitivan

15.02 %

Negativan

24.46 %

Neutralan

60.52 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 233 prihvatanja tvrdnje) u odgovoru na pitanje broj 201.

 

Tabela 7: Da li je korisnik kupovao na sajtovima za koje je saznao preko oglasa na drugoj web lokaciji?

 

%

Ne

71.03 %

Da

28.97 %

Maj 2010. – Uzorak: 203 odgovora od ukupno 223. anketiranih. Izvedeno deljenjem odgovora sa prvom opcijom u pitanju broj 202. sa uzorkom.

 

Tabela 7b: Koliko često korisnici kupuju nakon što saznaju za sajt preko on-line oglasa?

Subjektivna procena korisnika

%

Manje od 10% otvaranja oglasa

74.51 %

Oko 20% otvaranja oglasa

19.61 %

Oko 50% otvaranja oglasa

3.92 %

Oko 75% otvaranja oglasa

1.96 %

Maj 2010. – Uzorak: 51 odgovora od ukupno 223. anketiranih. Izvedeno preračunavanjem odgovora bez 1. opcije u pitanju broj 202.

 

Tabela 8: Stav prema kontekstualnom oglašavanju na web pretraživačima

Izjava sa kojom se korisnik slaže

% anketiranih

koji se slaže sa trvrdnjom

% od ukupnog broja prihvatanja tvrdnji

(∑ = 100%)

Ne primećuje ih

24.55 %

30.22 %

Jako retko otvara ovaj tip oglasa

19.20 %

23.63 %

Nikada ne otvara ovaj tip oglasa

17.41 %

21.43 %

Povremeno otvara ovakve oglase

13.39 %

16.48 %

Ometaju korišćenje pretraživača

12.05 %

14.84 %

Upotpunjuju rezultate pretrage

10.27 %

12.64 %

Smatra ove oglase korisnim

8.04 %

9.89 %

Često otvara ovaj tip oglasa

0.89 %

1.1 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj prihvatanja tvrdnji: 182.

 

Tabela 8b: Kvalitet stava prema kontekstualnom oglašavanju na web pretraživačima

Stav prema oglasima

%

Pozitivan

40.11 %

Negativan

36.26 %

Neutralan

53.85 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., Izveden rezultat kodiranjem (procenat od 182 prihvatanja tvrdnje) u odgovoru na pitanje broj 203.

 

Tabela 9: Da li je korisnik ikada kupovao preko interneta?

 

%

Ne

50 %

Da

50 %

Maj 2010. – Uzorak: 196 odgovora (na pitanje broj 301.) od ukupno 223. anketiranih.

 

Tabela 10: Korišćen vid plaćanja pri on-line kupovini?

 

% od ukupnog broja anketiranih

 

% od ukupnog broja odgovora

(∑ = 100%)

Kreditna / debitna platna kartica

25.89 %

31.69 %

Plaćanje po preuzimanju robe

20.09 %

24.59 %

Plaćanje uplatnicom

12.50 %

15.30 %

SMS plaćanje

7.14 %

8.74 %

Servisi za on-line transfere (PayPal, MoneyBookers…)

7.14 %

8.74 %

Servisi za transfer gotovine (Western Union, poštanski transfer…)

4.02 %

4.92 %

Ostali vidovi plaćanja

4.91 %

6.01 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 183 na pitanje broj 302.

 

Tabela 11: Kako korisnici interneta dolaze do informacija o proizvodima koje kupuju on-line?

 

% od ukupnog broja anketiranih

 

% od ukupnog broja odgovora

(∑ = 100%)

Posećuje web prezentaciju proizvođača

44.64 %

27.93 %

Posećuje relevantne forume na kojima se raspravlja o proizvodu

36.16 %

22.63 %

Razgovara sa prijateljima i rodbinom o proizvodu

24.11 %

15.08 %

Posećuje stručne sajtove koji se bave upoređivanjem proizvoda

23.66 %

14.08 %

Posećuje relevantne blogove na kojima se raspravlja o proizvodu

9.82 %

6.15 %

Razgovara sa prijateljima na društvenim mrežama

9.38 %

5.87 %

Ostali načini informisanja

12.05 %

7.54 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 358 na pitanje broj 305.

 

Tabela 11b: Uloga Web 2.0 koncepta u informisanju o proizvodima

Način informisanja

% od ukupnog broja anketiranih

 

Korišćenje društvenih mreža, foruma i blogova

34.64 %

Ostalo

65.36 %

Maj 2010. – Uzorak: 223., ukupni broj odgovora: 358. Izvedeno iz odgovora na pitanje broj 305.

 

Prikaz štampane verzije ankete:

štampana verzija ankete

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izgled štampane verzije ankete, druga strana

 

Članak pred vama možete koristiti kao citirani izvor jer predstavlja deo teksta koji je objavljen na u formi završnog rada:
Goran Grubić (2010), Master rad: Internet Promocija, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet, Dodatak I, str. 64-71
Koristite ovu definiciju izvora za citiranje u svom naučnom, seminarskom ili diplomskom radu.